Са надом у боље дане

Славну глумицу Миру Ступицу, руку под руку са такође славном Маријом Црнобори, имали смо прилику протеклих дана да видимо на лепим свечаностима приређеним у част њихових колегиница глумица, којим су обележавани вредни уметнички догађаји. Насмејане, ведре, расположене, делиле су радост свога еснафа.
Мира Ступица, иза које су улоге: Петруњела, Дуњка, Његина, Василиса Карповна, Мелита, Мирандолина... посвећена је глуми од најраније младости. Током дуге каријере остварила је бројне антологијске улоге, посебно у делима Шоа, Брехта, Држића, Маринковића, Пирандела, Кохоута.... Титуле највеће глумице Мира Ступица одрекла се у част Жанке Стокић. Супруга Бојана Ступице, сестра глумца Боре Тодоровића, ненадмашна Мира Ступица током дуге и богате каријере за своје улоге у позоришту, на телевизији и филму добила је највећа глумачка признања. У својој књизи "Шака соли" Мира Ступица није писала о позоришту, већ о богатом животу без улепшавања, са мером, добрим укусом и занимљиво. Забележила је своја сећања, успомена на људе и догађаје, на различита времена, прилике...

Коцкице Вашег животног мозаика, и јарких и тамних боја, нашле су склад. Иза Вас је блистава уметничка каријера. О чему размишљате ових дана, о прошлости или садашњости?

Трудим се да мислим на неке лепе дане, на позориште и оне улоге које су ми донеле радост док сам радила, на моје колеге који су ми на сцени својом уметношћу помагали да им постанем равноправни партнер, на бројне пријатеље који су мој живот чинили ретким и богатим, али се кроз те мисли намећу, и упорно пробијају и оне црне, тешке из коре прошлости, глади, страдања, рата чије језгро својом мрачном снагом пулсира и у нашој садашњости. Притисак насиља, лажи, пљачке, сујете... Опет једно тешко време, опет ваља издржати.

Своје хероине: љубавнице, мајке, мученице, слушкиње, праље, министарке, барунице, принцезе... закључали сте у кутију сећања. Кажете да позориште није више онако велико и лепо. Да ли је данас тешко и позоришту?

Свима је данас тешко. Али глумци воле и страсно раде свој посао па је некако лакше. Уметност је потребна човеку, нарочито кад је збуњен и када се око њега све руши. Онда он склања главу у добру књигу, у музику, у позориште да се смири и схвати пролазност свега, па и свог тешког времена.

Колико је физичка лепота битна у животу и каријери глумице?

Донекле, али је краткотрајна ако у човеку нема већих вредности.

Били сте вољени, обожавани... Колико је љубав битна у животу жене?

Све љубави су вредне, важне и лепе.

Много тога сте прошли, много тога памтите. Која је по Вама најважнија људска особина и на чему сте током живота истрајавали?

Доброта! У њу стају и све остале.

У својој  књизи "Шака соли" проговорили сте о себи, о дубокој оданости Бојану Ступици и позоришту. Издваја се и реченица "Када се књига затвори и стресе златни прах славе и сјаја, остане горак укус: колико несрећа у дугом и успешном животу". Која је Ваша порука младим глумцима?

Да помно прате мене времена, да када се дан заврши ставе тачку, да ујутро одмах ту тачку претворе у запету, ако хоће да у животу и у уметности буду савремени, и дуго трају.

Са којим жељама улазите у Нову годину?

Да нам свима донесе више повода за осмех!

Како ћете је Ви дочекати?

Сама, с књигом у руци и надом у боље дане.