Уставна одбрана Космета

ИНТЕРВЈУ

Разговор са саветником премијера и чланом преговарачког тима за будући статус Косова и Метохије Александром Симићем водили смо у тренутку док су убрзано усаглашавање устава пратиле примедбе да ће основни закон бити ауторитаран и да се пише само зато да би се у њега уписала "вечита истина" да је Космет саставни део Србије. Симић оцењује да те примедбе "износе или они који немају знања из теорије и праксе упоредног уставног права или недобронамерни". "У модерној уставној историји познат је случај Устава Савезне Републике Немачке из 1949. године који је у преамбули истакао да се Немачка састоји не само од покрајина ("земаља") које се у том моменту биле у Западној Немачкој већ и оних које су биле у совјетској окупационој зони, тј. Источној Немачкој". Он подсећа да је у нормативном делу био и члан 23, који је говорио да је део Немачке који се налази под совјетском окупацијом интегрални део немачке територије и да ће се Основни закон, када се стекну услови, примењивати и на њега. Актом о уједињењу овај члан Устава је престао да важи.

"Имамо и устав Кине из 1982. године, који у преамбули наводи да је Тајван неприкосновени део Народне Републике Кине, чак обавезује не само државне органе већ и становнике матице и острва да раде на поновном уједињавању. Кореја има модеран устав из 1987. године, који је после деценија војног управљања и недемократског режима у Јужној Кореји успоставио демократију и који не само у преамбули, него и у члановима 3. и 4, говори о томе да је интегрални део Кореје комплетно корејско полуострво и да ће се уједињење са севером извршити мирним путем. Наравно то су само неки од случајева, где су због различитих историјских догађаја поједини народи односно државе, били или су још увек, подељени.

• Да ли је устав једино што је влада могла да уради? Какве ефекте очекујете на спољнополитичком плану?

– Не мислим да је то једино што је урађено, али бих ту оцену оставио онима који су, по природи ствари, објективнији од мене и наравно историчарима. Мислим да је јасно да ми у овом тренутку нисмо у ситуацији да путем силе доказујемо да је јужна српска покрајина правно део наше територије. То наравно важи за овај одређени историјски тренутак, али у будућности не искључујем ни такав начин доказивања нашег права, ако за то буде потребе.

• Да ли то значи да се уставом ишло на унутрашњополитичке ефекте?

– Мислим да не можете вештачки делити ефекте, пошто сам извор проблема није потпуно ни унтрашњополитички, ни само спољнополитички. Оног момента када се међународни фактор умешао у распад бивше Југославије, то су постали како унутрашњи, тако и проблеми спољне политике. То се одразило и на јужну српску покрајину оног момента када се десила оружана побуна Албанаца и када је ту побуну, на један или други начин, подржао један део међународне заједнице.

• Мислите ли да ће се међународни фактор обазирати на наш нови устав?

– Наравно да ће се обазирати. То је индиректно већ и речено.

• Ко вам је то рекао?

– Ја вам сада то не могу рећи, али међународни фактор према томе није индиферентан. Како они који нас подржавају у томе, тако и они који мисле да ће то успорити или онемогућити неке њихове планове.

• Значи ли то да устав ипак може да онемогући планове за давање независности КиМ?

– То ће тек исход показати. Прве реакције говоре да су промотори независности доста нервозни.

• У међународној заједници приметно је убрзање у процесу доношења будућег решења, а један од могућих исхода је независност.

– Треба пажљиво погледати шта се десило током последње три недеље у Њујорку за време заседања Генералне скупштине УН, када су о Косову и Метохији двапут заседали Контакт група и Савет безбедности. Тада се на високом политичком нивоу разговарало о досадашњем преговорачком процесу, о "техничким разговорима" у Бечу, као и шта предстоји специјалном изасланику Ахтисарију даље. Мој утисак је да до убрзања не долази, већ да је јавно мњење неких утицајних политичких фактора у свету и неких чланица Контакт групе припремано још током лета, и да ће Ахтисари, током њујоршких разговора, добити зелено светло за окончање преговора. Међутим, пажљивим читањем саопштења Контакт групе, пре свега са састанка којем је председавала Кондолиза Рајс, може се видети да од тог убрзања нема ништа.

• Прошле недеље је помоћник америчког државног секретара Даније Фрид рекао да се решење очекује до краја године.

– Господин Фрид је представник једне струје мишљења или једног од интереса у Контакт групи. Али то није интерес који у потпуности дефинише Контакт групу.

• Али сложићемо се да представници међународне заједнице све чешће помињу независност као решење?

– Само један њен део.

• Мислите на САД и Велику Британију?

У Контакт групи нема потпуне сагласности, ма колико неки покушавали да се она оствари. Нема сагласности ни у ЕУ, уз велике напоре да се земље чланице Уније уведу у једну струју мишљења. Најмање има сагласности у региону, међу нашим суседима и међу земљама које знају какве ће импликације такав исход изазвати на Балкану. У међународној заједници је присутна чак већа разнородност ставова него овде у Београду, када би слушали медије који се труде да буду што либералнији и демократскији, а у ствари су под будним оком "великог брата".

• Зашто се толико инсистира на референдуму?

Зато што се њиме поштује процедура за промену устава, али и зато што се пружа шанса грађанима Србије тј. српском народу да коначно каже своју реч о држави. Не заборавите да српски народ није имао прилике да се демократски изјасни о својој држави, док су други на просторима бивше Југославије преко референдума вршили сецесије још од 1991. године. Те сецесије су довеле до трагедије која је највише погодила Србе, због једноставне чињенице да су били најраспрострањенији у Југославији. Подсетимо се да су коначно и у Црној Гори, иако није омогућено свима који су на то морали да имају право, на референдуму ипак рекли шта мисле о својој државној будућности.

• У то не рачунате референдум који је расписао Слободан Милошевић?

– Не рачунам на референдум који се односио на то да ли наш народ одобрава да се страни фактори мешају у кризу на Космету, у коју су се већ били умешали, јер је то манипулација референдумом без стварног политичког, још мање правног значаја.

• Па и сада су странци већ умешани и физичким присуством на територији КиМ и одлучивањем о будућем статусу.

– Апсолутно, овде су Уједињене нације, после агресије на СРЈ Резолуцијом 1244 добиле мандат да гарантују мир и безбедност у јужној покрајини. Друга је ствар шта ми мислимо о њиховом ангажману: он има неких добрих и свакако, много више лоших страна. Али ово није сада изјашњавање о томе, него прилика да народ утврди демократски поредак и институције, али и да саопшти шта је Србија и њена територија. И о томе се  не може изјаснити нико други осим нас самих. То је основно демократско право и ја сам уверен да ће народ рећи да је КиМ његова територија.

• Грађани ће се на референдуму изјаснити о томе, али је чињеница да ми не владамо том територијом.

– Као што сам на почетку разговора и рекао, зато су Косово и Метохија и смештени у преамбулу новог устава, док ће тек свеобухватни политички договор предвидети структуру будуће суштинске аутономије и њен нормативни израз. Устав се не доноси само ради организације и надлежности државних органа или државне власти, јер још први модерни писани устави садрже визије шта народ мисли да јесте и каква треба да буде његова држава.

• Који је следећи корак уколико независност КиМ буде наметнута?

Ако се нови устав усвоји, то не може бити правно наметнуто док он важи, јер је устав најстарији правни акт. Устав ће обавезивати државне органе да сматрају КиМ саставним делом територије Србије.

• Без обзира какву ће одлуку донети СБ?

– Без обзира. Али је моје чврсто уверење да СБ никада неће донети резолуцију која ће Космет прогласити независним.

• А ако донесу резолуцију у којој се неће помињати независност, него ће оставити појединачним државама да ту територију признају?

– Онда ћемо видети интересе појединих држава и какав је њихов однос према међународном праву. Видећемо и да ли су спремне на преседане који се сутра и на њих могу односити. Ако бих вулгаризовао, видећемо које су нам државе пријатељи, а које нису.

• Хоћемо ли ми онда, попут Халштајнове доктрине, засновати неку своју, према којој ћемо прекидати односе са државама које признају Косово?

– Нема потребе за доктрином. Ми ћемо видети како ће се понашати неки, и у ужем и у ширем окружењу, којима су пуна уста пријатељства према Србији и српском народу.

• Осим што ћемо констатовати да нам неке државе нису пријатељски наклоњене колико су се представљале, шта можемо друго да урадимо осим што ћемо бити разочарани?

– Не мислим да можемо бити само разочарани. Период разочарања пролази и ми смо ушли у фазу у којој ћемо као држава активно деловати.

• Како ће изгледати та акција? Ми нисмо ни Кина ни Немачка.

– Нисмо, али смо Србија, један од најозбиљнијих фактора на Балкану.

• Део јавности замера што странке пишу устав, што се ванпарламентарним партијама то не дозвољава, што нема јавне расправе?

– Па парламентарне странке представљају највећи број грађана. Парадоксално је да неке моје колеге којима су пуна уста демократије, оспоравају посланицима који су представници народа или политичким партијама, то право, и тврде да га имају неке невладине организације или они сами. Јавна расправа је појам који је наслеђе титоизма. Важећа процедура за уставну ревизију нигде не предвиђа да се води јавна расправа. Референдумска кампања ће, у ствари, бити својеврсна јавна расправа. То наравно не значи да, у мање драматичним политичким околностима, дискусија о нацрту новог устава не би била отворенија, са ширим кругом учесника и дуже трајала.

• Још увек се не зна ни ко ће да гласа на референдуму.

– Мислим да је то ствар коју доводе у питање они који не заступају интересе државе Србије. Гласаће сви они који су грађани Србије.

• Да ли су косовски Албанци грађани Србије?

Ми не можемо некога убедити или натерати да буде грађани Србије. Ако неко то не жели, а колико знам косметски Албанци нису желели да буду у нашем бирачком списку последњих осам година, а пре тога нису излазили на изборе – ми их не можемо на то физички натерати. То би било противно основним људским правима.

• А ако би напрасно одлучили да изађу на референдум и изјасне се о овом питању?

– Морали би да буду у бирачком списку, наравно.

• Онда би резултат ишао на нашу штету.

– Не верујем да би то одлучило да нацрт устава не буде прихваћен на референдуму, али би то био још један доказ да је КиМ део Србије.

• Како, они би гласали против тога?

Нема везе. Тиме што желе да буду на нашем бирачком списку они би и фактички и правно доказали да су грађани Србије.