Улагање у самозапошљавање

"Отпремнином до посла" је пројекат у којем учествују Министарство за економију и регионални развој и Национална служба зa запошљавање (НСЗ). На самом почетку постојала је сумња у његов успех, уз опаску да су квалитетне отпремнине већ исплаћене и потрошене. Међутим, показало се да није тако.
Процес транзиције није завршен, приватизација и даље траје, тако да фирме из дана у дан проглашавају технолошке вишкове радника. То значи да ће и убудуће бити отпремнина и потраге за новим пословима.

Пројекат је званично стартовао почетком године, али је најпре требало обучити људе који ће да раде на њему, тако да је реализација почела у четвртом кварталу ове године. У почетку су била предвиђена четири модалитета. Први је подразумевао улагање дела отпремнине у опрему радног места, уз договор са послодавцем. По другом, новац је требало издвојити за доприносе, трећи је предвиђао улагање у обуку. Најзад, био је планиран посебан модалитет за оне са најнижом отпремнином.

У нишкој филијали НСЗ од почетка су подржали овај програм, уз предлог да право улагања отпремнине буде преносиво.

– Сматрали смо да би имало више ефекта када би старији члан породице могао то право да пренесе на млађег. То би стимулисало људе да уложе целу отпремнину, а не само део како је предвиђено пројектом. Ако неко има, рецимо, још три године до пензије, онда није заинтересован за улагања. Две године ће провести код нас, уз новчану надокнаду и остаће му само још једна година. Зашто би он инвестирао – пита се Мирјана Јевтић-Петковић, директор нишке филијале НСЗ.

Овај предлог није прихваћен, али се у међувремену изродио и пети начин, који подразумева улагање дела отпремнине у самозапошљавање. Тај модалитет је постао преовлађујући. Наиме, за прва четири модела било је извесног интересовања и међу технолошким вишковима и међу послодавцима, али је било тешко ускладити обостране интересе. Требало је пронаћи заинтересоване послодавце, затим раднике, па их повезати, а питање је да ли ће да нађу заједнички интерес. Радник је био заштићенији уговором и то је изазвало опрезност послодаваца.

Пети модел има две варијанте. Прва предвиђа додатна финансијска средства за самозапошљавање у износу од 80.000 динара и обухватила је све оне који су технолошким вишком проглашени после 1. септембра 2006. По тој варијанти, радник који је проглашен вишком добија 130.000 динара из програма самозапошљавања, 80.000 из програма "Отпремнином до посла" и исто толико сам улаже од отпремнине, тако да укупно има на располагању 290.000 динара. За ову варијанту поднето је 29 захтева, од којих је програмски савет већ одобрио 28 (један је у поступку). Осамнаест уговора је већ потписано, а рок је крај године.

Друга варијанта названа је "Самозапошљавање отпремнином до посла у износу од 210.000 динара" и она је проширена и на раднике који су проглашени технолошким вишком и пре 1. септембра 2006. године. Уз поменуту суме, од отпремнине улажу 80.000 динара, тако да је збир исти као и у првом случају. За ову варијанту пристигло је 37 захтева, донета је одлука за 27, док је десет у процедури. Потписивање уговора предвиђено је до краја јануара 2008. године. Значи, 55 одлука је већ донето.