Сумрак италијанске кошарке

Предстојеће Европско кошаркашко првенство у Пољској ће проћи без неких великих звезда, попут Немца Новицког и Руса Кириленка, а изостаће и једна од најуспешнијих репрезентација у прошлости „Евробаскета”. После готово пола века, неће бити Италијана, који су последњи пут паузирали 1961. године.

„Азури” нису имали успеха овог месеца у додатним квалификацијама за попуну упражњеног места па је тако њихово посртање из протеклих пет година дошло до најниже тачке. Тек други пут у историји (1950-1951) неће их бити на два велика такмичења заредом – лане су посредством телевизије гледали олимпијски турнир. Практично не зависи од њих да ли ће их снаћи и први неславни „хет трик”, јер је једина могућност да не „прескоче” и Светски шампионат који ће се догодине одржати у Турској, да им у децембру Светска кошаркашка федерација додели једну од четири „специјалне позивнице”. Баш као што је то урадила и за претходни „Мундобаскет” у Јапану, на који је наш национални тим отишао на исти начин.

Сумрак италијанске игре под обручима готово да сасвим коинцидира са неуспесима наших кошаркаша, који за успех не знају од светског „злата” из 2002. године. Италијани су на последња три такмичења на којима су се појавили „уписали” девето место: 2005. и 2007. на европским и 2006. на планетарној смотри. Тако се испоставило да су бронзана медаља на Европском првенству 2003. и сребрна на Олимпијским играма 2004. били само бљесак између подбачаја, започетих деветим местом на „Евробаскету 2001”, због којег је пропуштен Светски шампионат 2002.

За разлику од нашег савеза, који је од 2003. променио петорицу селектора, Италијани од 2001. на кормилу имају истог стручњака. Карло Рекалкати, 63-годишњи бивши репрезентативац (1967-1976), пар месеци уочи додатних квалификација за Пољску, продужио је уговор до јесени 2010. Ипак, идућег месеца ће се на дневном реду националне федерације наћи питање селектора за наредни период.

„Хтео бих да кажем да је велика штета што репрезентације са тако великим традицијама и сјајним играчима, као што су Италија и Француска, морају да играју квалификације. Мислим да би требало да идемо директно, по некој рејтинг листи. Свако може да има лошу сезону, због чега не би требало обрисати раније резултате. Неке друге селекције су за квалификације, али то је посебна прича”, каже легендарни италијански ас Дино Менегин (59), данас у улози председника савеза своје земље.

О разлозима лоших резултата, један од првих Европљана изабраних на „драфту” НБА лиге у коју никада није отишао, рекао је следеће:

„Мораћемо више да радимо са играчима, пре свега у клубовима. У првенству је превише странаца, нема простора да се развијају домаћи кошаркаши. Тако не могу да стекну искуство. Неопходно је да решимо тај проблем. Европска кошарка је много напредовала. У моје време НБА се чинила толико далеком као да се игра на Месецу, а одласци играча у Америку у новије доба донели су много тога доброг кошарци у Европи. И ми имамо више младих играча који физички и тактички могу да одговоре данашњем врхунском нивоу”, тврди Менегин, уједно тим менаџер „А” тима.

Овог лета екипу су предводили чланови НБА лигаша Торонта Андреа Барњани (24 године, висина 213 сантиметара) и Марко Белинели (23, 196), док није било Данила Галинарија (21, 208) који се опоравља од повреде због које прошле сезоне није могао да помогне Њујорк никсима. Национални тим вапи за више квалитета на позицијама центра и „плејмејкера”, на којој се много очекује од Данијела Хакета (21, 196), сина бившег америчког кошаркаша Рудија Хакета који је девет година играо у Италији, где је и рођен нови члан Бенетона (има држављанства и Италије и САД где је протеклих година играо у колеџ лиги).

„Мислим да имамо све услове да 2014. године будемо – прваци света. До тада ће на врхунцу бити Барњани, Белинели, Галинари, Хакет, Датоме, Витали, Поета и још неки наши нови адути”, каже Карло Рекалкати, који у клупској конкуренцији не ради од 2006. када је окончао трогодишње вођење Сијене.

Не да никада нису били светски владари, него Италијани немају ниједну медаља са планетарних шампионата (два четврта места) - уз два олимпијска „сребра” имају два европска „злата” (1983, 1999), по четири сребрна и бронзана одличја. Надали су се да ће 2014. моћи да организују „Мундобаскет”, чији домаћини нису били до сада, међутим, „Азури” и Кинези су трку за добијање тог такмичења изгубили од Шпаније, где се СП играло 1986.

Италијани и Финци, који су прошле године били у квалификационој групи са Србијом, међусобним дуелом у групи баража завршили су свој пут ка Пољској. Код куће, изгубила је – Италија, оставши на табели иза Скандинаваца...

Г. Ковачевић