Фатална привлачност ожењених мушкараца

Одвајкада трају дебате ко је склонији љубавним шврљањима – жене или мушкарци.

Иако би неки рекли да је реч о трик питању, попут оног шта је старије – кока или јаје, јер са ким мушкарци варају своје жене него са другим женама, уврежено је мишљење да поен иде на страну мушкараца, али не зато што је стварно тако већ зато што се мушкарци чешће хвале својим љубавним подвизима.

Ако је судити према најновијим резултатима истраживања до којих су дошле Мелиса Буркли и Џесика Паркер, са Оклахома универзитета, а који су објављени у „Журналу експерименталне социјалне психологије”, жене више привлаче ожењени него слободни мушкарци.

Закључак је изведен не само из небројено пута поновљене женске реченице: „Сви добри мушкарци су већ заузети” већ из детаљно спроведеног експеримента током кога су испитаници навели шта их све привлачи код супротног пола.

На основу добијених података, речено им је да ће им специјални компјутерски програм представити идеалног партнера, пише Џон Тирни, а преноси „Њујорк тајмс”. Половина анкетираних била је слободна, док је друга половина била у емотивним везама.

Свим мушкарцима представљена је фотографија исте жене, за коју су веровали да је баш њихов идеалан избор. Исти поступак урађен је и код тестираних жена.

Половини испитаника саопштено је да су њихове „идеалне половине” слободне, а половини да су у емотивним везама. Истраживање је потврдило да мушкарцима није важно да ли је партнерка у вези или не, уколико им се допада, и да неће много оклевати да крену у акцију.

(/slika2)Са друге стране, добијени подаци указали су да је 59 одсто жена било спремно на „лов” на слободног мушкарца, док је њих 90 одсто желело да буде са мушкарцем који је већ у озбиљној емотивној вези.

Овај наизглед неочекиван и парадоксалан резултат (јер зашто отежавати ситуацију са ожењенима кад постоје слободни мушкарци) истраживачи су објаснили на следећи начин: „Слободне жене у овој студији далеко су заинтересованије за заузете мушкарце.

То може бити зато што су мушкарци у браку или везама већ доказали своју способност да се посвете партнерки и што су њихове квалитете већ провериле друге жене”.

Иако такав закључак има смисла и логично утемељење, поставља се питање да ли такав начин понашања може да укаже на могући страх од блискости.

Да ли је заинтересованост жена за ожењене мушкарце утицала да буду без емотивног партнера? На ово питање професорка Буркли каже да још нема прецизан одговор већ да ће у наредним истраживањима настојати да детаљно испита магнетску привлачност ожењених мушкараца.

Такође, спремност жена да по сваку цену преотму мушкарца неки аналитичари доводе у везу са поднебљем истраживања, будући да америчко друштво негује такмичарски дух у свим сферама живота, па зашто се он не би проширио и на поље емотивних односа.

Дакле, иако наука нуди више различитих објашњења, чини се да свака дама за себе мора пронаћи одговор на ово питање. Избор партнера требало би да буде ипак лична одлука.