Приватне војске у Србији

Један од припадника обезбеђења предузећа „Трговина 22” у Крагујевцу, приватизоване фабрике „22 децембар”, употребио је сузавац да би пре неки дан спречио покушај мањинских акционара да уђу у круг те фирме.

Коментаришући инцидент који се догодио у предузећу „Трговина 22” у Крагујевцу, Драгиша Јовановић, председник одбора Удружења за физичко-техничко обезбеђење при Привредној комори Србије, рекао је за „Политику” да „нико нема право да упадне у објекат и да избаци некога ко се већ налази унутра”. Наводећи да није упознат са детаљима, као ни са фирмом за приватно обезбеђење коју је ангажовало предузеће „Трговина 22”, Јовановић каже да је споран начин на који су радници обезбеђења ушли у објекат.

– Свако ко је власник неке имовине и простора има право да ангажује правно или физичко лице да му чува имовину. Али, нико нема право освете или контранапада – објашњава Јовановић.

Уколико је пак, како каже Јовановић, приватно обезбеђење ушло у предузеће несметано и ненасилно, онда су имали право да избаце раднике и мањинске акционаре.

Не само овај случај указао је по ко зна који пут на одавно већ горући проблем непостојања закона који би регулисао област физичко-техничког обезбеђења у Србији. У питању је велики број људи који обављају те послове и велики број фирми и појединаца који их ангажују. Наш саговорник сматра да је то довољан разлог да се овој проблематици приступи озбиљно.

– Реч је о једној респективној сили и питање је да ли је то прва, друга или трећа по броју наоружаних људи у Србији. То је више него довољан разлог да се нормативно регулише област физичко-техничког обезбеђења. Законом би се дефинисало ко, која права и овлашћења има и у којим случајевима и ситуацијама – наводи Јовановић.

Наш саговорник каже да се на доношењу закона ради од 2000. године, али да је тек пре неколико месеци формирана радна група за израду његовог нацрта.

– Наше удружење при Привредној комори Србије је на састанку са Ивицом Дачићем, министром полиције, пре неколико месеци постигло споразум да се процес доношења закона убрза. Тако је формирана мешовита радна група коју чине представници МУП-а и Удружења предузећа за физичко-техничко обезбеђење као репрезентативног представника делатности. Задатак ове радне групе је да од свих модела закона, које су до сада израдиле невладине организације и надлежне институције, направи један нацрт – открива за „Политику” Јовановић.

Он тврди да ће доношењем закона бити избегнуте и све дилеме у вези са тим ко и на који начин се запошљава у овом сектору.

У закону о оружју и муницији, којим се област приватног обезбеђења делом регулише, постоје строга правила о употреби оружја у инцидентним ситуацијама. Радник обезбеђења нема право да употреби оружје осим када је угрожен његов живот, живот људи и имовина.

Оружје се сме потегнути у крајњој нужди или нужној одбрани. Али, рецимо када разбојник уђе у банку, потегне оружје и каже „ово је пљачка” радник обезбеђења не сме да потегне пиштољ. Ако пљачкаш упери оружје у радника и пуца ка њему, он тек тада има право да реагује.

-----------------------------------------------------------

Педесет хиљада „горила”

У нашој земљи има око 180 регистрованих привредних друштава за физичко-техничко обезбеђење, која, процењује се, упошљавају више од 50.000 људи са више од 45.000 комада оружја. О нерегистрованим и илегалним групама и појединцима који раде „у сивој зони”, не постоје ни грубе процене.

Данијела Вукосављевић