Арабеска доброг звука

Летња сезона џез концерата наставља се и овог викенда. Београд и Нови Сад биће домаћини фестивала „Umbria Jazz Balkanic Windows `09” који ће бити одржан вечерас и сутра у амфитеатру испред музеја „25. мај” (Београд), и у Дунавској улици (Нови Сад). У оквиру фестивала наступиће перспективна, али већ доказана имена у свету савремене музике. Последњи викенд августа на „Umbria Jazz Balkanic Windows” обележиће наступи интернационалног квартета у саставу Ерик Флојманс (труба), Дамир Имамовић (гитара, глас), Бојан Зулфикарпашић (клавир, клавијатуре) и Башар Калифе (удараљке), затим квартет италијанског уметника Розарија Ђулијанија, чешки „Кар чес брас бенд” и „Италијански квартет” Франческа Кафиза.

Један од гостију овог фестивала, млади босанскохерцеговачки уметник Дамир Имамовић, представиће се београдској и новосадској публици, први пут у оквиру интернационалног квартета. Унук чувеног севдах уметника Заима Имамовића и сам проноси дух севдаха као специфичног музичког израза простора Босне и Херцеговине, обогаћеног савременим идејама, које не искључују оно најбоље из традиције ове врсте музике.

Имамовић каже да се посебно радује што ће са својим пријатељима публици у Србији понудити нешто што представља занимљиву арабеску доброг звука.

– Драго ми је да долазимо у Београд и Нови Сад са једним још младим пројектом тако да је и нама увек изненађење шта се све може десити. Овај бенд постављен је као прави сусрет музичких сензибилитета, чак и жанрова, и верујем да ћемо овим гостовањем продубити оно што смо започели у априлу у Сарајеву. Увек ми је битно да видим како се музика другачије доживљава пред публиком у различитим градовима јер је то начин да се цела ствар развије у добром правцу.

Питали смо Дамира како коментарише чињеницу да је, упркос великом броју концерата и фестивала, публика у региону увек жељна добре и квалитетне музике, и има ли неких битних разлика између публике на западу и оне са ових простора.

– Севдах који свирам публика у региону одмах препознаје. Делом због тога што разуме текстове, често зна и мелодије и осећа то као неки „домаћи музички угођај”. Са публиком у иностранству комуницирам готово искључиво на музичком плану, чак и ретко објашњавам текстове. Ипак, најчешће ми се деси да оно што радим људи једнако читају и овде и ван региона. Мислим да је прича о домаћој и страној публици исфорсирана нашим провинцијским комплексима. Свуда постоји добра, образована, наслушана и захтевна публика, као и она друга.

Имамовић не сматра да је „убрзање” и свеопшта доступност медија разлог да поједини квалитетни музичари остану непримећени у „мору” сличних.

– То је онај стари парадокс „најбоље песме икада написане, али које нико никада није чуо” или „ако неко није примећен, како можемо знати да вреди?”. Не мислим да је медијски „бум” разлог због којег би неко квалитетан остао непримећен. Чак напротив. Данас имамо много више могућности него икада, пуно више канала комуникације. На пример, вест објављену на Фејсбуку често види више људи него када се она објави у недељној штампи, видео-клип на Јутјубу погледа више људи него дневник. Ипак, мислим да су то у погледу уметности само техникалије. Када су се све те могућности отвориле, постало нам је јасно да тиме ништа суштински нисмо добили јер је опет остало главно питање: шта да урадиш са могућношћу која ти се отвори?!

Београдској и новосадској публици представиће се и млади италијански саксофониста Франческо Кафизо и „Италијански квартет” који, поред Кафиза чине Дино Рубино (клавир), Рикардо Фјораванти (контрабас) и Стефано Бањоли (бубњеви). Кафизо, иако има тек 20 година већ слови за једно од најперспективнијих имена савременог џеза. Његови наступи заказани су и по годину дана унапред, а таленат и харизматичност коју Франческо поседује нису прошли незапажено. Кафизо је, између осталих, имао ту привилегију да буде један од извођача у оквиру свечаности поводом инаугурације америчког председника Барака Обаме. Млади уметник за „Политику” каже да га не плаше велика очекивања критике и светске јавности.

– Мислим да не морам посебно да се доказујем. Једноставно, свирам и трудим се да дам све од себе.

Прекретница у каријери младог Кафиза био је сусрет са џез легендом Винтоном Марсалисом, који је приметио Франческов вансеријски потенцијал.

– Винтон је велики човек, велики музичар и сјајна особа. Он је, такође, одличан учитељ. Од њега сам много научио и захвалан сам за све што је учинио за мене. Поред тога смо и добри пријатељи.

Кафизо је рођен на Сицилији, једном од најлепших медитеранских острва. Додаје да га његово порекло посебно инспирише приликом стварања и интерпретације музике.

– Волим своје острво, које одише инспирацијом на сваком кораку. Сунце, море, мириси и укуси, боје, дивни људи. Недавно сам баш написао песму коју сам назвао „Мириси Сицилије”.

Млади џез аутор каже да са колегама из „Италијанског квартета” има сјајну сарадњу што је, према њему, сасвим логична ствар, пошто су у питању људи који се и приватно добро разумеју.

– Кад свираш са сјајним музичарима лако је да ствараш и изводиш сјајну музику. Сви смо доживели различита искуства и зато имамо ту почетну предност да схватамо музику која се и сама креће различитим путевима.