Поново Стаханов

Професија-научник, запослен у државним научноистраживачким институтима Србије, коју из буџета државе финансира Министарство за науку и технологију (МНТ), од 1. јануара. 2006. године, вољом МНТ-а, врло могуће, једина је међу професијама у државном, буџетском сектору Србије код које степен школске, спреме – степен научног звања има занемарљиви, готово симболични удео у платама.

И не само то. Припадници ове професије социјално и радно су дискриминисани, између осталог, и у следећем. Њихова примања, која им од 1. јануара2006. год. МНТ више не одређује и не додељује према школској, научној квалификацији, тј. према њиховим законом регулисаним научним звањима (а као што је то, и даље, случај са колегама на државним факултетима) већ према, од стране МНТ-а новоуведеном и институтима наметнутом административно-бирократском бодовно-квантификацијском критеријуму (норми) и на њему заснованим „платним разредима” (А1, А2, А3, Б1, Б2, Б3 и Б4) у које су научници избодовани и разврстани – важе само за један финансирани, обрачунски временски циклус (од три до пет година). За наредни циклус, научник креће од почетка, „од нуле”. У зависности од квантификацијске, бодовне продуктивности – остварене квантум норме, коју је прописао и процењивао МНТ, као и од задовољења, од стране МНТ-а, прописане и захтеванеструктуре тих бодова које научник сакупи у новом циклусу а МНТ му их призна, или не призна, МНТ припаднику ове професије додељује: исти „платни разред” из претходног циклуса, неки од виших, највиши, неки од нижих, најнижи или, пак, последњи, нулти „платни разред”. Онај који МНТ не финансира, „разред” у коме научник остаје без примања.

На овај начин су, и професија и њени припадници, грубом бирократском самовољом и бахатошћу једног министарства, преко ноћи извргнути, первертирани у такав социјално-радно-материјални положај да је рад у овој области који се, од 1. јануара 2006. своди на сурову квантификоманијску јурњаву, трку за бодовима, на лов на њих, постао изузетно несигуран, нестабилан, високо стресан, ризичан и неизвестан. За припаднике свих генерација научноистраживачке популације, без разлике. Ова мера је битно негативно утицала на материјални статус и стандард ове групације запослених а одразиће се, сигурно, и на одређивање њиховог сутрашњег пензионог основа.

Квантитет научног рада и научне „продукције” у Србији данас, оваквим погубним „социјалним инжењерингом” МНТ-а, нажалост не прераста у жељени, некадашњи марксистичко-лењинистички – квалитет! Већ у – квантитет! Или још тачније, научни квалитет прераста у – квантитет! МНТ је свео квалитет резултата научноистраживачког рада на продукцију квантитета. А научнике у институтима увео у де факто социјални статус привремено запослених, циклусно финансираних и материјално рејтингованих, лица.

МНТ не узима у обзир и де факто укида и свако дотадашње радно и научно искуство, „минули научни допринос” научника. Јер потпуно је свеједно да ли је научник на почетку, у средини или при крају каријере, које научно звање има и да ли га, уопште, има, какве су његове радне и здравствене способности, социјалне и породичне услове и сл.

За овакав начин одређивања плата и социјално-материјалног статуса и судбине научника и њихових породица, МНТ није имао утемељење у закону. Он, штавише, за то нема никакав свој правни акт, што је званично, потврдило аутору овог текста. МНТ је, такође, добио званичну негативну оцену Републичке инспекције рада Министарства за рад и социјалну политику Србиjе. Једину „позитивну рецензију” добио је од Уставног суда Србије који се прогласио ненадлежним.

Најнегативнију „рецензију” МНТ је, међутим, добио од преко 120 доктора и магистара науке и истраживача из преко 25 државних института Србије који су стали иза деветомесечне иницијативе, покренуте децембра 2008. године (видети сајт: http://ljubai.users.sbb.rs), која тражи да се: новоуведени, спорни начин одређивања плата научницима у државним институтима укине и да се врати претходни, заснован на школској спреми, тј. на научним звањима, који је важио деценијама, и који и даље важи за научнике на факултетима, и да се за „стахановско” квантификацијско „пребацивање норме” уведе стимулативни, варијабилни део, не већи од 10 до 15 одсто износа плате.

научни саветник у Институту за европске студије