Ћирилов, свој савременик

На страницама недавно објављене књиге "Сви моји савременици" Јован Ћирилов забележио је догађаје, тренутке, приче и анегдоте везане за познате личности. Када је издавачка кућа "Просвета" предложила Ћирилову да штампа његову збирку портрета "Сви моји савременици" имала је на уму да та сведочанства могу бити занимљива за читаоце и да су она својеврстан документ о последњих пола века код нас и у свету.

Пишући о свима њима, "у прошлости и будућности", Ћирилов је, како каже, заправо писао и о себи. А не пишући о некима изоставио је нешто од свога живота. О многим савременицима још није писао, јер списак је дугачак, али ће наставити да пише овакве портрете, обећава Јован Ћирилов.

Које личности, анегдоте, приче бисте издвојили? Шта сте изоставили или заборавили да напишете?

Мислим да су занимљиве, пре свега, личности које други нису имали прилику да сретну или је све мање оних који су их срели, као што су Сартр, Тито, Јованка Броз, Крлежа, Андрић, Сорос, Гротовски, Жан-Луј Баро, Дединац, Глигорић. Неко је можда помислио да сам ја имао претензију да пишем заокружене портрете или чак енциклопедијске јединице о њима. Не, ја сам исписивао своје искуство у сусрету са тим особама, често искошено, несвакидашње, и нешто што нико други још није забележио. Нисам крио слабости нити врлине мојих савременика, нити био индискретни и заједљиви савременик. Има још тога што нисам стигао да забележим. Рецимо да Иво Андрић није дошао на премијеру моје драматизације "Проклете авлије" да не би морао новинарима да казује своје утиске. Или много оних о којима имам намеру да пишем, као, рецимо, о легендарном професору етике Милошу Ђурићу, једином који се још у то време обраћао студентима са ти. Успут нам је на часу откривао етимологију наших презимена, а мени на улици анализирао позоришне критике које сам већ тада писао у "Студенту".

Шта Вас фасцинира?

Фасцинира ме велики дар, какав је рецимо имао Александар Поповић. Из њега је просто извирала непоновљивост, животно искуство, раскош језика, ширина природе, а све то као јединствен ток његовог талента.

Живели сте живот у складу са својом природом и интересовањима непрестано трагајући за новим. Ипак, ново позориште може се рећи, овде се не сматра нашом, него туђом традицијом?

Не знам ни сам откуда ми тај порив да трагам за новим и непознатим. Можда сам у том трагању превазилазио једноличност равнице у којој сам рођен, где и Исидора Секулић и Црњански ("Суматра, тихи, снежни врхови Урала"...). Обоје су тежили ка непознатим и далеким хоризонтима. Можда у том трагању интензивније осећам да живим. Срећом да ми се пружила прилика да ми трагање за новим постане мој животни позив.

Цео Ваш живот везан је за позориште. У свету Вас сврставају међу најзначајније позоришне личности. Колико је тешко трајати толико дуго у свету уметности?

Дуго трајати у свету уметности једино је могућно ако га се човек не држи грчевито, већ га сматра својом природном средином. Замислите кад би човек сваки удисај ваздуха, без кога се, наравно, не може, схватао као дар с неба. Чак је добро сматрати заправо да можеш и без света уметности и уметника, живети са својом средином у свој њеној свеукупности.

Да се нисте отиснули у свет позоришта, можда бисте били сликар, јер знамо за Ваш скривени сликарски таленат. Одакле толика посвећеност фотографији?

Моје фотографисање је део исте жеље да остане забележено оно што ми се деси, оно у чему учествујем и да те тренутке поделим и са оним који ће доћи, да моје искуство постане искуство и неког другог. Иако сматрам да је фотографисање у рукама даровитих – уметност, моје фотографисање нема те претензије. Зато сам поводом предлога ваше имењакиње Борке Павићевић да у ЦЗКД приредим изложбу својих фотографија, смислио самоироничан назив изложбе – "Ја и мој идиот". Чак су и карикатуре које цртам кад ми је на неком скупу досадно на "материјалима" за седницу, део тог мог синдрома – забележити што више онога што се око мене и мени догоди.

Познати сте по толеранцији. Ипак, једном сте разбијали по позоришту...?

Моја толеранција има границе. Тачно је да сам неколико пута у животу имао испаде који не личе на мене. Али се после тога стидим свог гнева и његових последица.

Да ли Вам Сартр и данас помаже у опредељивању око моралних дилема?

Сартр толико злоупотребљавам у својим свакодневним великим и малим моралним дилемама да ми је већ непријатно пред самим собом. Волео бих да измислим нешто ново и своје, али не могу. Осим тога скривати се иза нечијег туђег ауторитета је нека врста изневеравања Сартрове филозофије која упућује на непрестано лично опредељивање.

Како гледате на спој: глума-политика?

Није ми познато да се баш многи глумци баве политиком. Али се због природе њихове јавне и сваком видљиве уметности више примећују. Ко примећује далеко већи број економиста и правника политичара? Мој став је према томе да је у принципу у реду, али се у сваком поједином случају глумца политичара питам каква је та политика коју заступа, да ли је у томе искрен, некористољубив, нарочито кад заступа политичке погледе блиске мојима. Ја мислим да је добро што се Војислав Брајовић подухватио тешке дужности министра културе, јер осећа да нешто конкретно може да учини за културу и уметност и већ на првим корацима са својом екипом прилично успева.

Годинама бавите се позоришном уметношћу. Међутим, никада нисте предавали на некој академији или уметничкој школи. Зашто?

Увек сам то желео. И чудио да ме не зову. Обрадовао сам се кад ме је један мој вршњак који је већ био доцент запитао: "Зашто не дођеш на позоришну академију". "А шта да предајем?" питао сам. ."Не да предајеш, већ да завршиш и тај факултет", одговорио ми је.

А позоришни кланови?

Не верујем у кланове. Знам по томе што су ме каткад за то оптуживали, а ја сам знао и знам да нисам "члан" никаквог клана. То што сам се трудио да дам прилику да способни и даровити раде праве пројекте у позоришту на чијем сам ја на челу или на Битефу, то сам сматрао и сматрам својом дужношћу. Нећу ваљда подржавати недаровите да бих избегао њихове етикете. Реч је о "избору по сродности", како је насловио Гете једну од својих значајних књига. Боље је бити припадник "клана" бораца за даровите него "интересне групе".