ММФ: Мора да се смањи јавна потрошња

БЕОГРАД – Шеф мисије Међународног монтераног фонда Алберт Јегер изјавио је данас да се завршетак друге ревизије стенд бај аранжмана са Србијом помера до 20. октобра и најавио да ће до тада Влада Србије морати да испуни неке услове, пре свега, да смањи јавну потрошњу, започне реформу пензионог, здравственог и образовног система.

Јегер је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да ће завршетак друге ревизије бити комбинован са почетком треће ревизије стенд-бај аранжмана и додао да је договорен дефицит буџета у 2009. години са три на 4,5 одсто бруто домаћег прозвода (БДП).

Он је рекао да је коригован пад БДП Србије у 2009. са два на четири одсто до краја године и изразио очекивање да ће у 2010. стопа раста БДП износити 1,5 одсто.

Шеф мисије ММФ-а је обелоданио да је Фонд тражио повећање стопе ПДВ-а од Владе Србије, како би се покрио дефицит буџета, али је добио уверавања да за тим нема потребе, пошто ће дефицит бити покривен из других извора.

Повећање ПДВ-а у Србији не би добро утицало на потражњу и на целокупну привреду, тако да је ММФ одустао од тог захтева, рекао је Јегер и додао да је у Србији смањен дефицит текућег платног биланса, што је резултат великог смањења увоза у односу на извоз.

Јегер је оценио да је смањење дефицита текућег платног биланса добро, ради укупне економске равнотеже земље, али није добро за буџет, јер ће довести до трајног губитка неких прихода за државну касу.

Он се похвално изразио о монетарној политици Србије, посебно у вези са стабилним девизним резервама НБС и стабилности банкарског сектора, али је указао и на даље високу инфлацију у односу на друге земље у региону, иако се она налази у зацртаним оквирима централне банке.

-------------------------------------------------------------------------------

Динкић:Договорено смањење државне администрације

Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је данас да је Србија са ММФ- ом договорила да неће бити смањења плата и пензија, нити повећања пореза, већ ће бити смањена државна администрација.

„Изабрали смо тежу, али кориснију стратегију да смањујемо јавни сектор што ће захтевати консензус читавог друштва”, рекао је Динкић на конференцији за новинаре у Влади Србије.

Он је истакао да је смањење јавног сектора нужно, јер имамо скупу државу, пуно бирократије и непотребне прописе и додао да то неће бити могуће урадити у једној години.

Динкић је нагласио да постоје охрабрујући знаци опоравка у српској економији, заустављен је пад привредне активности, а да је већ неколико месеци привреда у фази стабилизације.

Он је изразио очекивање да ће крајем 2009. и почетком 2010. године Србија изаћи из рецесије и да ће у наредној години остварити привредни раст од 1, 5 одсто.

Динкић је нагласио да Влада Србије до доласка мисије ММФ-а у октобру „неће седети скрштених руку” већ би до краја месеца требало да утврди законе о државним службеницима и о потребном броју чиновника на локалном нивоу.

Министар је подсетио да је Србији већ сада на располагању 600 милиона долара на основу повећања квоте у ММФ-у и тај новац биће повучен до краја месеца и искоришћен за покривање буџетског дефициита у 2009. и 2010. години.

„Ако успемо да закључимо другу и трећу ревизију аранжмана у октобру на располагнају ће нам бити још око 1, 2 милијарде евра од којих ће половина бити искоришћена за покривање дефицита у 2010. години, а половина ће ићи у девизне резерве”, додао jе Динкић.

---------------------------------------------------------------------------------

Договорена постепена релаксација монетарне политике

Гувернер Народне банке Србије (НБС) Радован Јелашић изјавио је данас да је са Међународним монетарним фондом (ММФ) договорено да постојећа монетарна политика у Србији буде настављена и да у будућности дође до њене постепене релаксације.

Јелашић је на конференцији за новинаре истакао да је у разговорима указано да постоји ризик да инфлација изађе из планираног оквира од осам плус минус два одсто, због раста регулисаних цена, а посебно раста цена нафтних деривата.

Према његовим речима, стрес тестови банака показали су да су банке адекватно капитализоване, да се ликвидност банкарског сектора повећала, да штедња грађана расте, а централна банка од фебруара није интервенисала на међубанкарском девизном тржишту.