Бођоши са здравственим картонима

Дрво бођош, чини Сомбор јединственим градом у панонској равници. Ово дрво пре више од једног века донето је из Мисисипија. Од тада до данас је засађено 18 хиљада стабала у дрвореду дужине 121 километар. Свако дрво бођош, има свој „здравствени картон” у који се уписују све промене, како би се ово дрво сачувало од пропадања. Због паркова, зелених површина и боđоша кажу да „сваки Сомборац има зелену круну величине 27 квадратна метра”.

Посебну драж овом граду даје Фијакерски плац, на коме је се налази 26 бођоша, под чијим крошњама своје муштерије чека Илија Мирковић, фијакериста.

Оно што овај град чини јединственим од других у Војводини, јесу паркови, зелене површине, двореди платана, бођоша и црвеног храста.

О зеленилу Сомбора писали су многе познате личности. Тако је Милан Војновић записао:„поред богатства које је Сомборцима дала природа, захвалност за данашњи зелени засад у непосредној близини и у самој вароши, по сокацима, венцима и парковима, дугују тројици градоначелника, који су своје схватање о лепоти вароши преточили у зеленило Раванграда, створивши нам недоумицу да ли је то парк у вароши или је све то варош у парку.” Евлија Челебија је записао: „То је велика варош која се налази на југоисточној страни тврђаве и која је окружена виноградима, башчама и ограђеним вртовима”.

Још у 18. веку Јосип Марковић у Буковцу је засадио 900 и у Шикари 140 јутара храстове шуме. Петар Вуковић, засадио је први парк, а највише је на озелењавању сомборских улица урадио Чихаш Бене у последњој години прошлог века. Први градски врт подигнут је 1975. године у новом насељу Селенча, а од тада до данас, подигнуто је много паркова и зелених површина да они сада покривају 10 хектара укупне површине града.