За радост и породичну срећу

Божић је један од највећих хришћанских празника. Слави се у част рођења Исуса Христа и симболизује светлост, радост рађања и обнављања живота. На Никејском сабору, 336. године, Хришћанска црква је прихватила да се Божић слави 25. децембра. После раскола, Православна црква га обележава 7. јануара, по јулијанском календару. Бугари, Румуни и Грци, иако православци, славе га 25. децембра по реформисаном јулијанском календару. Постоји мишљење да Божић пада баш на тај датум јер се тада у још паганском Риму славило рођење бога Сунца Сола, па је црква, у жељи да потисне тај празник, почела славити рођење Исуса Христа.

Код Срба Божић је такође веома важан празник, који се обележава уз мноштво обичаја и традиционалних обреда. "Прихватањем хришћанства, Срби су почели славити Божић уносећи различите елементе старобалканских и старословенских веровања и обичаја. Православна црква се није бунила против тога, већ је настојала да те народне обреде повеже са Исусом Христом и његовим рођењем", каже етнолог Весна Марјановић. "Божић је код Срба био у важној релацији са култом предака, култом мртвих. По веровањима, сматрало се да је уочи божићних празника читава породица на окупу, укључујући и мртве. Такође, овај празник је представљао почетак нове аграрне године и позив природи на буђење."

Бадњи дан и Бадње вече, који претходе Божићу, такође су пуни ритуала и симболике. Сам израз потиче од старословенског глагола бад – бдети, јер се тог дана бдело у ишчекивању Христовог рођења. У рано јутро на Бадњи дан домаћин креће у шуму да донесе бадњак. То је обично младо храстово или церово дрво. Кад одабере дрво домаћин се окрене ка истоку и три пута се прекрсти, а затим га сече. Оно мора бити посечено са три јака ударца. Домаћин затим бадњак ставља усправно уз кућу, где стоји до вечери. У хришћанском веровању он симболизује дрво којим је Јосиф заложио ватру у пећини у којој се Исус родио. На Бадњи дан негде се пече печеница, обично прасе. Овај обичај вуче корене из времена многобоштва као приношење жртве богу. Такође, тога дана жене спремају ручак за сутрашњу божићну трпезу.

На Бадње вече домаћин уноси бадњак у кућу, ступајући десном ногом преко прага и поздравља укућане речима: "Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!", на шта му они одговарају посипајући га пшеницом: "Добро вече! Честити ви и ваш бадњак!" Бадњак се ставља на огњиште, али пошто тога више нема, ставља се на источни зид стана или куће. Поред бадњака у кућу се уноси и слама. Онај који је носи обилази кућу квоцајући као квочка, а деца иду за њим пијучући као пилићи. Слама се на крају посипа по поду. Она симболизује сламу у пећини у којој се Исус родио. Затим се приступа свечаној бадњој вечери. Она је обавезно посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба, а једу се и ораси, суве шљиве и мед.

На Божић, још пре изласка сунца, одлазило се по такозвану неначету воду. "Од те воде, којој су се приписивала магијска и исцелитељска својства, прво се одливало за мешење чеснице, а затим би се сви укућани умивали њоме", каже Весна Марјановић. По правилу, девојке захватају воду и свако дарује девојку која их полива. Над овом водом се моли домаћин за здравље породице, а девојка која носи воду моли се да у њој види момка за кога ће се удати. Чесница је важан обредни колач. Прави се од белог брашна, са водом и машћу, без квасца. Њен назив потиче од речи "чест", "део", "срећа", јер се ломи на делове, према броју укућана. Онај ко добије део у коме је новчић, према веровању, биће срећан целе године.

Један од најлепших божићних обичаја јесте миробожење с тежњом да се створи пријатељска и угодна атмосфера, па се при сусрету људи поздрављају са: "Мир божји, Христос се роди!" и "Ваистину се роди".

Рано пре подне, на дан Божића, у кућу долази специјални гост, који се обично позове, а може бити и случајни намерник и зове се положајник. "У већини крајева то је млад мушкарац, пун врлина. Он има посебну улогу и третман. По доласку, он би џарао ватру говорећи здравицу: ’Колико варница, толико срећица, колико варница, толико парица...’. Домаћица би га посипала кукурузом и даривала поклонима (кошуља, колач...)", додаје Весна Марјановић. У време предвиђено за божићни ручак, цела породица треба да је на окупу. Пре изношења јела домаћица би кадила трпезу, јело и све просторије у кући, као заштиту од злих сила.