Битка још није изгубљена

Пред сам крај 2007. године изашао је компакт диск "Ортаци не знају" Виклера Скаја који је у медијима најављен као хипхоп албум године. Један од најперспективнијих домаћих музичара и продуцената, члан хипхоп бенда "Бед копи" и аутор рок опере, Ђорђе Миљеновић, познатији као Скај Виклер, први соло албум "Зашто, брате Виклер" објавио је пре четири године. Са албумом  "Ортаци не знају" вратио се у соло воде. Комплетан је аутор ове плоче – радио је продукцију, аранжмане, текстове и компоновао све нумере.

– Ово није само реп плоча, већ има и R&B-ја и drum’n’bassа. Први пут сам осетио потребу да урадим нешто озбиљно и на певачком плану. Колико сам успео, не знам, али ја сам задовољан. Показао сам и неку личнију страну. Обично кажу да, када ти је лоше, треба да певаш. То сам и урадио. Овај албум је на неки начин терапија, јер сам све лоше што ми се дешавало избацио из себе кроз певање и реповање. Нова плоча је много озбиљнија у односу на прву.

У првим критикама новог Виклеровог албума стоји да је успешно прескочио синдром другог албума. Каже да га критике не занимају и да су позитивне оцене најважније његовој баби!

– Једино она сецка из новина све што излази о мени и чува. Ја гледам да се што мање обазирем и на добре и на лоше критике, јер би ми то одузимало превише времена, почео бих исувише да размишљам о томе да ли се ја музиком бавим због себе или критике. Повучен сам и највише времена посвећујем раду у свом студију и најбитније су ми критике најближих пријатеља, зато што су једино они кадри да ми кажу када је нешто добро, а када није.

Последњи албум "Бед копија", који је изашао прошле године, иако по критикама једно од њихових најбољих остварења, није наишао на шири одјек у јавности.

– Не знам шта се то десило, али некако ми се чини да се наши медији мање баве промоцијом домаћих бендова и жао ми је због тога. Чињеница је да мало телевизија овде пушта домаће спотове, а слична је ствар и са радио-станицама. Нисам сигуран о чему је реч, али вероватно то некоме не одговара. Албуми многих домаћих музичара се, буквално, поклањају, потписују уговоре којима губе много. Али, на срећу, зато је ту Интернет који драстично поправља ствари, према томе битка још није изгубљена.

Један је од највреднијих музичара на нашој сцени. Осим са матичном групом "Бед копи", прави соло плоче, сарађује са многим домаћим музичарима, а ради и продукцију за друге уметнике.

– Све је ствар организације и нико не мора да трпи, има довољно времена и простора за све. Ја сам музичар и мој посао је да се бавим музиком. Пошто је то посао као и било који други, да бисте били успешни морате доста да радите, да улажете много труда и енергије. Осим за себе, почео сам да радим продукцију за друге. У фебруару ће изаћи нови албум Ане Станић, за који сам продуцирао пет песама. Веома су занимљиве песме и у потпуно су другачијем маниру од онога што је до сада радила.

Промоција новог компакт диска га не омета у раду са "Бед копијем". Напротив, стално имају концерте. Помиње да су половином децембра имали концерт у Загребу и да је било, како каже, сензационално.

Пре скоро две године компоновао је и објавио рок оперу "Загађење у Јапану", коју је потписао својим правим именом – Ђорђе Миљеновић.

– Рок опера је била нешто потпуно другачије од свега што сам радио, и била је инспирисана Френком Запом. Назвао сам је тамном страном месеца, и то је било нешто атипично за моје стваралаштво. Тај албум су најбоље прихватили музичари, а међу публиком није наишао на неко разумевање. Али, за све постоји време и мислим да је то албум који ће дуго бити присутан.

После две године студирања напустио је Факултет музичке уметности и каже да се никада неће ни враћати. Изричит је у ставу да не жели диплому овог факултета.

– То је скупо задовољство и желео сам да се посветим раду на својој музици, а не туђој. Мене су практично молили да се испишем са факултета и на обострано задовољство сам то и урадио. Изгурао сам две године факултета и то ми је довољно музичког образовања, чак и превише.

Наш саговорник дели мишљења многих еминентних музичких критичара који истичу да је садашња домаћа реп сцена заузела место на коме је некада, у златно време, био рокенрол.

– Једини је проблем што нема довољно извођача. То је штета и мислим да је нашој хипхоп сцени потребно још искрених, квалитетних, упорних и вредних људи да би она заиста заживела. Потребно је и да границе у региону нестану да би људи могли више да се повезују и сарађују. Управо је та повезаност некада била стуб рокенрола – каже Скај Виклер и на крају открива да планира и велику турнеју на којој би промовисао нови албум.