И брак и каријера

Шта одабрати – професионални успех и напредак у каријери, или се посветити породици, дилема је која провоцира скоро сваку жену у једном тренутку њеног живота. Бирате ли радије да будете успешна шефица у неком маркетинг одељењу, докторка са уском специјализацијом, или „само” добра мајка? Ипак, поставља се питање да ли је потребно правити тако оштру границу. У последње време многе познате глумице и успешне жене својим личним примером показују да је могуће пронаћи равнотежу између ове две стари, а да ни једна не буде на губитку. 

Међутим, уколико се зна да се младе жене у Србији, између двадесет и четрдесет година, пре одлучују за каријеру него за брак, поставља се питање да ли је могуће ускладити обе жеље – професионални и породични успех.

Има ли истине у томе да бурма на руци смањује шансе за напредак у каријери? Или је лични егоизам постао већа кочница и од лоших материјалних услова? У разговору са нашим познатим уметницама које су у вишегодишњим брачним заједницама покушали смо да сазнамо како постићи „свето тројство” – бити удата, срећна и професионално остварена.

Ход по танкој жици

Глумица Ана Софреновић сматра да није лако све то остварити, поготово у слабо организованим друштвима. Она је у браку са колегом, прваком Југословенског драмског позоришта Драганом Мићановићем и сматра да стварање породице не мора жени да „закочи” њену професионалну каријеру.

– Није лако имати и једно и друго. У балканским срединама, где ствари нису системски уређене, доста тога се сваљује на „леђа” жене, што значи да зависи од тога да ли она има довољно енергије, снаге и, наравно, самопоуздања. Убрајам се у оне жене које имају пуно енергије и мој живот ми прија, јер ме троши на добар начин. То не значи да нисам прошла и да и данас не пролазим кроз изазове који нису увек лаки и пријатни. Истина је да мушкарци имају велику одговорност када добију породицу. Са једне стране, од њих се очекује да довољно зарађују, али, са друге стране, друштво и менталитет њихове супруге им омогућују да несметано наставе своју каријеру, док је за жене ситуација сасвим другачија. Од њих околина очекује још више. Уколико су амбициозне и желе да изграде озбиљну каријеру, оне ходају по изузето танкој жици да не буду фантастичне маме, одличне куварице, уредне домаћице.... Због тога и не чуди што се младе жене најеже од помисли на брак и децу – каже Ана Софреновић.

(/slika2)Наша позната глумица наглашава да су жене последњих деценија успеле да „натерају” друштво да их посматра другачијим очима. Према њеном мишљењу, добра је вест да има све мање мушкараца који себе доживљавају као власнике и „шефове” својих партнерки, већ имају разумевања за њихову потребу да се удаље од патријархалног модела породице.

– Брак је нешто у шта лично верујем, не као у друштвено прихваћену институцију, већ као у заједницу двоје људи који су одлучили да развију цео живот једно уз друго, али разумем и оне који другачије размишљају. Сигурно да брак није рецепт за срећу, али може да донесе одређену врсту сигурности и стабилности. Најважније је да људи не улазе у брак из погрешних разлога, како би задовољили очекивања средине, али ни да га не избегавају због тога што се плаше да ће изгубити личну слободу, да неће имати услове да креирају лични простор. Све је то могуће имати и у браку, само све то треба стварати и неговати – мишљења је Ана Софреновић.

 „Што касније, то боље”

Једна од најпопуларнијих телевизијских новинарки Леа Киш, која је седамнаест година у браку са колегом Момчилом Јокићем, поред егоизма и жеље за хедонистичким животом, лоше и тешке социјалне услове оцењује као један од разлога због којих је све мање свадбених звона у Србији.

– Али када се двоје људи пронађу, када се деси љубав, све тешкоће падају у воду. Остаје питање да ли ћемо се лишити егоизма личне слободе и заједно проживети живот. Нажалост, у последње време све је подложно индивидуализму и млади се васпитавају тако да се неретко чују мајчини савети кћеркама да не журе са удајом и „што касније, то боље” – констатује наша саговорница. Она напомиње да са поносом може да подвуче црту и каже да је скоро све у професији постигла управо у браку.

– У младости нисам размишљала о удаји. А после само десет дана познанства са супругом, одмах сам се удала. У мом случају потврђено је како добар брак може да помогне жени у њеном послу, а можда је то зато што смо Момчило и ја исте професије. Он је постао најмлађи главни уредник „Спортског журнала” у историји „Политике”, у времену када сам била у другом стању. Четири године после порођаја нисам радила, приоритет ми је било одгајање детета. Временом сам се вратила професији и не сматрам да жена одмах, после неколико недеља, неколико дана, треба да се врати у канцеларију. Могу поносно да подвучем црту и кажем да сам постигла скоро све захваљујући складним односима у браку и разумевању супруга. Недавно сам магистрирала, а од јесени се припремам да упишем докторске студије – каже Леa Киш.

(/slika3)Са њом је, чини се, сагласна и певачица Тијана Дапчевић која је, такође, у браку са својим колегом и која каже да има срећу да поред себе има човека који разуме професију којом се бави.

– Од тренутка када сам се преселила у Србију, када сам се удала, брак сам искључиво доживљавала као предност. Ни у једном моменту он ме није успорио или укочио у каријери. И данас, када имам бебу од пет месеци, стижем да радим и имам турнеје – каже популарна певачица. У последњих двадесет година у нашој земљи је, напомиње она, у порасту број разведених бракова, и то је, према њеном мишљењу, један од разлога због којих су девојке уплашене и у све већем броју избегавају да потпишу брачне уговоре.

Првакиња београдске Опере Сузана Шуваковић-Савић сматра поражавајућим податак да се људи одлучују за живот у самоћи, истичући да је брак врхунац емотивне зрелости.

– Уколико се вратимо у прошлост, где жена није радила, а мушкарац имао обавезу да у кућу доноси паре, она и није имала времена да спозна своју суштину. Данас се жена школује, има могућност да зарађује и није принуђена да трпи нешто што јој не одговара. Ипак, брачна заједница је данас више него икада потребна, јер она је постала брана како се људи не би изгубили у ситним задовољствима која их вребају са свих страна. Родитељи се често питају зашто њихова деца не могу да пронађу партнера. Зато што не живе квалитетан живот. Брак је једина права мера сигурности – недвосмислена је ова примадона. Према њеном мишљењу, један од „рецепата” за срећан брак је да жена не може само да тражи и очекује од мушкарца, већ треба и да сама буде што квалитетнија.

– Квалитет је кад жена уме да скува, да опере, буде добра на послу. Треба да уме и да буде способна за све. Није срамота радити. Професорка Радмила Бакочевић нас је саветовала да на путовањима и гостовањима увек нешто радимо, да штрикамо, хекламо. Знам и то да радим – искрена је наша саговорница. Заводљива Мими из „Боема”, Микаела у опери „Кармен” или Чо Чо Сан у „Мадам Батерфлај”, напомиње како велики градови гуше романтику, спутавају човека и „газе” по његовим осећањима.

– Без љубави нема ничега. Природа је тако уредила да се споје мушкарац и жена. Бежање од природе доводи до тога да постајемо све контроверзнији, незаинтересовани и хладнији према другима. А да бисмо стигли до праве особе, прво морамо себе да упознамо, себе да „смирујемо”, а не да идемо од особе до особе, тражећи оног правог. Да би брак био срећан, морамо се суочити сами са собом и неговати „миран” дух у себи – закључује Сузана Шуваковић-Савић.