Младост у шахту

Колико смо пута у животу "снимили" клинце како се смрзавају на семафору и упорно покушавају да убеде било ког возача да се смилује и допусти им да му својом прљавом крпом још више запрљају већ довољно прљаво стакло на колима. Колико смо се пута згрозили од призора малих одрпанаца који потпуно изгубљени, прљави и мусави дувају лепак насред неке београдске улице испред неке знамените зграде или фенси бутика. Не верујем да је икоме пало на памет да је и сам делом одговоран за те немиле слике. Одговорност лежи у оном делу људске природе која нас тера да само окренемо главу и продужимо даље без сувишних питања која бисмо могли поставити, пре свега сами себи, али и одговорнима: Ко су та деца? Одакле долазе? Зашто тако живе?

У Београду има скоро хиљаду дечака и девојчица који топлину родитељског дома замењују подрумском мемлом и смрадом шахтова и вагона који им пружају уточиште док ми мирно пијуцкамо чај крај пећи у ишчекивању новогодишњих и божићних празника. Србија није Бразил нити Куба па да оштрицу сиромаштва макар мало отупи пријатна клима и близина мора, већ је напољу минус пет степени и дува кошава. Постојало је једно "свратиште" у малом стану на Дорћолу али је и оно затворено јер комшије нису желеле да се свакодневно суочавају са истином да смо постали унутра хладнији него што је напољу.

И све би било у реду – наше игнорисање стварности би и овог пута деловало као свежа, шарена пилула против болова – да безбрижну празничну атмосферу не ремети телевизор са којег нам допиру гласне, неубедљиве, отрцане поруке политичког маркетинга: ,,Гласајте за Бориса, Тому, Чеду, Мрку, Курту, Мурту... они ће победити сиромаштво и донети просперитет за све грађане!" У том тренутку се сваком иоле пристојном човеку јавља осећај гађења од којег му се враћа управо поједени, крцкави, до малопре невероватно укусни комад печења са празничне трпезе

А Ви, драги суграђани, који нађете мало времена између руске салате и ролата, свратите до РЕКСА (где клинци имају привремено свратиште) и донесите бар једну чоколаду, стару тренерку, ћебе... Нама није предизборна кампања и не морамо да се фолирамо – учинимо то од срца!