Интернет у кризи средњих година

ЊУЈОРК – Ретко ко је обратио пажњу на двадесетак људи који су се почетком септембра 1969. окупили у једној лабораторији на универзитету у Лос Анђелесу да посматрају како два велика рачунара размењују бесмислене пробне податке.

Научници, предвођени професором Леном Клајнроком, тада су желели да створе отворену мрежу за размену података, а управо та отвореност је изродила интернет, Јутјуб, Фејсбук...

Данас, међутим, та отвореност као да се губи јер иако је интернет постао широко доступан и бржи него икад, вештачка ограничења прете да успоре његов развој.

То би се, кажу, могло назвати и „кризом средњих година” за коју постоји мноштво разлога.

Нежељена пошта и напади хакера изазвали су постављање заштитних филтера, ауторитарни режими широм света ограничавају приступ многим сајтовима, а неки су чисто комерцијални.

„Обичан корисник интернета данас има више могућности да се игра, комуницира са другима или купује, али с друге стране, дугорочне прогнозе указују да постоји и више могућности за контролу информација”, рекао је за агенцију АП Џонатан Цитраин, професор права и један од оснивача Беркман центра за интернет и друштво, на Универзитету Харвард.

Тишина која је у почетку пратила развој интернета, допринела је његовом процвату, без законских и комерцијалних ограничења која би могла да обесхрабре или чак забране експерименте.

„Током већег дела његовог постојања, нико није чуо за интернет. То му је дало времена да докаже своју функционалност и устоличи се”, каже професор Цитраин.

Ни америчка влада, која је у највећој мери финансирала рани развој интернета за потребе војске, није се много мешала, пуштајући инжењере да граде свој идеал отворене мреже.

„Дозволите слободан приступ и процветаће хиљаде цветова. Једна ствар коју можете предвидети у вези с интернетом је да ћете бити изненађени његовим неочекиваним применама”, каже Клајнрок који предаје на калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу од 1963.

Идеализам, међутим, нестаје, а неслагања између великих компанија Гугл и Епл прете да успоставе једно ново ограничење, јер Епл намерава да дозволи коришћење програма за приступ интернету на свом уређају Ајфону само за оне апликације које компанија одобри.

Епл инсистира на томе да су ограничења потребна како би се заштитила деца, приватности корисника и квалитета рада телефона.

Други произвођаци истовремено покушавају да сачувају отвореност која постоји на личним рачунарима, па тако Гуглов систем „андроид” отвореног кода омогућава сваком кориснику да слободно пише и размењује програме.

И интернет провајдери могу да ограниче коришћење интернета тако што ће ограничити месечни проток података. Неки већ испитују могућност увођења знатно слабијег протока уз посебно наплаћивање његовог прекорачења.

Нико не помишља на уклањање свих ограничења. Филтери за безбедност и нежељену пошту постали су незамењиви како се интернет ширио, а њихово уклањање довело би до великих невоља.

Оно што водећи инжењери желе да избегну су ограничења која су тако јака да гуше нове идеје пре него што се и појаве. Ако новитети ни не стигну до корисника, можда никад нећемо знати шта све пропуштамо, оцењују стручњаци.