Корупција – болна тачка српског здравства

Хапшење др Милорада Петровића, начелника Осмог одељења Прве хируршке клинике Клиничког центра Србије, изазвало је саблажњавање запослених у овој кући. Неки лекари објашњавају да је реч о фином доктору који ни „мрава не би згазио”, а камоли узео новац од пацијента, док други кажу да је могуће да се свашта догађало иза затворених врата ординације. Али, оно што свима боде очи јесте цифра од 300 евра колико је др Петровић тражио од пацијенткиње за операцију жучне кесе, јер се у јавности спекулише да неки лекари не желе да уђу у операциону салу без добијене коверте са неколико хиљада евра, али – да је то тешко доказиво.

Истраживање агенције „Медијум галуп” показало је да је корупција најприсутнија у образовању, здравству и правосуђу, а да је од 1000 испитаних грађана сваки пети платио за неопходну здравствену услугу. Тако су најкорумпиранији „бели мантили” у гинекологији, анестезиологији и хирургији. С друге стране,пре неколико месеци, министар здравља др Томица Милосављевић истакао је да је у анонимним анкетама спроведеним у последњих пет година 85 одсто пацијената одговорило да је задовољно пружањем здравствених услуга, док је само 0,5 до један одсто рекло да су дали новац за пријем у болницу.

Очи јавности сада су упрте у Лекарску комору Србије, од које се очекује оштра реакција на све чешћа хапшења лекара због тражења и узимања мита. Међутим, у овој установи кажу да они једино могу да реагују онда када суд потврди одлуку да је неко крив као правноснажну. Како наглашава др Татјана Радосављевић, председница Лекарске коморе Србије, став ове институције је да је корупција дело које лекаре чини недостојним бављења овом хуманом професијом.

– Тек онда када је нека одлука правноснажна, можемо да реагујемо одузимањем лиценце за рад. У случају др Еугена Славика, који је недавно оптужен да је од оца десетогодишњег дечака тражио 500 евра за операцију детета, још није донета одлука, јер пресуда у његовом случају није правноснажна. Досад још нисмо имали случај одузимања лиценце за рад због мита, а када такав случај буде стигао пред наш Суд части, његови чланови ће одлучивати да ли ће она бити одузета привремено или трајно – објаснила је др Радосављевић.

Да би се залечила корупција у здравству, комора је понудила Министарству здравља да заједно направе Националну стратегију за борбу против ове „бољке”.

– Позивамо пацијенте да пријављују медицинаре који траже мито, јер је то први корак да се корупција искорени. Не треба да се плаше, јер већина доктора који нису коруптивни не жели да се каља цела струка због појединачног случаја – додала је др Радосављевић.

Пацијенти углавном мисле да њихова пријава неће ништа вредети, јер је у многим случајевима долазило до тога да „врана врани очи не вади”, односно да ће колеге стати у одбрану окривљеног лекара и да ће га заштитити. Др Радосављевић каже да ће се против таквих појава борити судови части, као независне институције, и да ће инсистирати на томе да се сваки проблем истражи до краја, без обзира о ком је доктору реч. Према речима др Марка Контића, доскорашњег председника Етичког комитета Српског лекарског друштва, корупција у здравству се може излечити добром организацијом која подразумева укидање листи чекања и заказивање прегледа месецима унапред.

– Да би се то остварило, мора да ради довољан број лекара, да би пацијенти увек могли да дођу до оног доктора који им је у одређеном тренутку потребан. У јавности се прича о томе да ММФ инсистира на рационализацији запослених у здравству, а ако до тога дође – биће већа и корупција. Неке земље у комшилуку су то урадиле и аутоматски су изгубиле квалитетне кадрове, а енормно је повећана корупција – сматра др Контић.

Треба избећи, каже он, да то тога дође и у Србији, јер би нас таква појава свела у ранг неких афро-азијских земаља где је бакшиш главни начин остваривања права. Ипак, др Контић истиче да није у реду јавно клеветање лекара да је узео мито док суд не донесе коначну пресуду.

Према нашим сазнањима, законом нису одређене мере за спречавање корупције у здравству, али није одређена ни висина износа до које запослени у здравству могу да приме „поклоне”. Самим тим није сасвим јасна граница изеђу части (на шта се позивао недавно ухапшени доктор-гинеколог) и мита. Да ли су чоколада, пиће и кафа дозвољени? Или неко може да прими на дар и аутомобил уместо коверте, као што је био случај са запосленима у једној гинеколошкој клиници, када се порађала ћерка власнице бивше Дафимент банке?