Трећина деце треба да носи протезу

Малишани у Србији највише имају проблема с каријесом, хроничним обољењем зубних ткива које доводи до разарања зуба, а како објашњавају стоматолози, главни кривци за то су родитељи који не обраћају пажњу на катастрофално стање у устима своје деце, често размишљајући да ће ти зуби ионако да им испадну, па да зато нема потребе ни да их воде код зубара.

 Подаци Института за јавно здравље „Батут” говоре да је највише пломбираних зуба без лечења код деце забележено пре две године – 113.584. У 2007. години било је за трећину мање лечених зуба у односу на период од пре 10 година, али и за 17 одсто мање извађених зуба.

 У Србији је 2006. године свог стоматолога имало свако друго дете школског узраста (53,5 одсто), а смањен је проценат деце која никад нису била код зубара са 8,5 одсто, колико их је било 2000. године, на 3,2 одсто пре три године.

Постотак предшколаца који имају све здраве зубе у престоници мањи је за половину.

Међутим, др Драшко Карађиновић, из Друштва приватних лекара и стоматолога Србије, каже да ови подаци о броју лечених проблема зуба код најмлађих није релативни јер не постоје информације о томе колико је деце лечено у приватним ординацијама због тога што приватна пракса није укључена у систем финансирања РЗЗО-а.

Стоматолог др Милан Куљача наглашава да је жалосно што деца често због неодговарајуће бриге родитеља и недовођења код стоматолога имају „лошу ситуацију” у устима. Од четврте до осме године код деце, према његовим речима, долази до запуштености стања зуба, до великог броја каријеса и болести које угрожавају зубе најмлађих. Доктор Куљача каже да деца гледају поједине рекламе за жваке где се каже да не треба да перу зубе, што је погрешно јер се тада наслаге које се налазе на зубима само „набијају”.

– Има и ситуација када поједини зубари направе грешке, уплаше децу и онда треба учинити све да се врати њихово поверење у зубаре. Сисање цуцле и прста утиче на испадање млечних зуба код малишана, на њихов лош раст и положај. Због тога родитељи обавезно морају да одвикну децу од тих навика. Оно што је штетно, а што воле млади, јесте бељење зуба. То се ради уз помоћ тридесетопроцентног хидрогена или ортофосфорне киселине, да би се нагризла глазура глеђи, јер тада долази до другачијег преламања светлости, па су и зуби светлији – додао је др Куљача.

Стручњаци истичу да брига о здрављу зуба детета почиње још док се налази у стомаку мајке, да треба имати на уму да су облик, величина и боја зуба наследни, али да се на њихову структуру може утицати исправним хигијенско-дијететским режимом.

Докторка Мирјана Мићовић, педијатар Дома здравља „Стари град”, каже да маме и тате не треба да стављају цуцлу у шећер и мед и дају је детету, али и да храну не шећере претерано и да ноћу не дозвољавају да дете пије сок, већ само воду. Бебама после сваког оброка треба дати да пију воду како би испрале уста, а старију децу приволети да после сваког оброка оперу зубе.

– У нашем дому здравља прва контрола зубића је онда када беба напуни девет месеци. Важно је да се тада види како зуби ничу или зашто још нису „кренули”. После тога обавезне су контроле код стоматолога једном годишње – нагласила је др Мићовић.

Више од трећине деце у престоници због неправилног раста зуба и размака међу њима треба да носи мобилну или фиксну протезу. У домовима здравља мобилне протезе су бесплатне, док фиксне стају од 30.000 до 45.000 динара. У приватним ординацијама за мобилну протезу треба издвојити 28.000, а за фиксну 80.000 динара.

Данијела Давидов-Кесар