Инвазија Роткових боја

Последњих двадесетак година око 150 Роткових дела нашло се на уметничким "пијацама", а након продаје великог платна "White center (Yellow, Pink and Lavander on Rose)" анонимном купцу на аукцији у њујоршкој кући Сотби 15. маја ове године за 72,8 милиона долара, рекордној послератној цени за дело модерне уметности, претпоставља се да ће бити све теже видети Роткове слике на привременим изложбама. Стога, ретроспектива "Марк Ротко" која се после 37 година поново одржава у Риму, до почетка јануара, у Изложбеној палати представља јединствену прилику да се виде многобројна уједињена дела једног од највећих уметника прошлог века. Маркус Роткович рођен је у Русији на тлу данашње Летоније, 1903. у јеврејској породици. Прогони Јевреја у царистичкој Русији утицали су на одлуку његове породице да напусти земљу. Десетогодишњи Ротко је са фамилијом емигрирао у Америку. Захваљујући стипендији, од 1921. похађа универзитет Јејл. Након две године напушта универзитет и одлази у Њујорк. Почиње да слика 1926. усмеривши се према експресионистичком типу сликарства. Већ 1928. Ротко излаже на колективној изложби у једној њујоршкој галерији, а 1933, прво у Портланду, а затим у Њујорку, одржавају се сликареве појединачне изложбе. Током 1935. био је један од оснивача групе уметника апстрактно експресионистичке тенденције, "The Ten". Немирног духа, Ротко је био фасциниран Платоном и Есхилом, Ничеом, Фројдом и Јунгом, а његово интересовање за форму или боју је постојало само ако су оне изражавале основна људска осећања. Почетком четрдесетих година развија стил митолошког садржаја, а око 1945. прихвата технике надреализма. За Ротка, надреалистичко искуство остаје основно и када напушта двосмислене натуралистичке алузије и окреће се есенцијалној слици, којом владају светлост и боја, сложени у дрхтаву геометрију, обогаћену дубоким психолошким и духовним одјецима. На његовим сликама боја дочарава емотивну напетост и екстремну осећајност: знакови и боје се укрштају, сукобљавају и преклапају као у личном "дневнику" немира. После дуготрајне депресије сликар је извршио самоубиство у свом њујоршком атељеу гаражи, 1970.

Роткова страст према италијанској уметности уочава се већ код првих изложених радова. Слике, израђене на гипсаним плочама, малог формата, нежних тонова и суптилне конзистенције, очигледно су под утицајем италијанског кватроћента, нарочито радова италијанског свештеника блаженог Анђелика. Традиција италијанске ренесансе, нарочито осликавање фрескама, приметна у надреалистичкој сезони, изузетно је утицала на уметников зрели период, када је, по наруџби, насликао низ мурала, као што су огромна слика за ресторан "The Four Season" у Њујорку и мурал на Харвард универзитету. Између радова из зрелог периода, на изложби се издваја велики "Мурал".

Након разгледања мање познатих дела из надреалистичког периода, па секције тзв. "Multiforms" са великим безобличним мрљама различитих боја, наилазимо на слике са све већим обојеним пољима правоугаоног облика, без оштрих ивица. Пред нама је "класични" Ротко са радовима реализованим током педесетих година на великим платнима. Дела, која припадају фасцинантном и најпознатијим делу уметникове активности, одликују се изванредним квалитетом боја, оригиналношћу и јаким ефектом композиција.

Пространство Роткових слика је запрепашћујуће. Огромност је за уметника било животно питање. Већ 1943. сликар је написао: " Ми смо за једноставан израз сложених мисли. Ми смо за велики формат јер има несумњиву снагу. Желимо да поново потврдимо сликарку површину. Ми смо за равне површине зато што уништавају илузију и откривају истину". За сликара непрепознатљивих обличја, људска фигура је представљала велику обману и он је поништава у име истине, када пада свака илузија.

После периода којим су владале сјајне и распаљене боје, платна Blackform, мрачни квадрати из шездесетих година полако нас воде до последњих слика на изложби Black on gray, групи дела која означава врхунац све "строжије" уметности.