Интернет „разбојници” краду музику

Колико пута сте чули вест да су најновија песма неког светског извођача или чак цео албум, иако још необјављени, „процурили” на Интернет? Вероватно много пута. Ретки су музички уметници којима се бар једном током претходних година није десило да нови сингл, или чак незавршена песма „пронађе” свој пут до глобалне мреже. Не прође ниједан месец, а да се нека ишчекивана песма пре званичног објављивања изненада илегално не појави на Интернету. Наравно, без одобрења аутора нумере или дискографских кућа. Зато обично следе протести, јер им је тиме нанета штета, пре свега финансијска. Али, питање које се поставља јесте – како се то десило. Најчешће се сумња да музичке материјале краду „упућени”, то јест они који су радили на снимању, у студију, издавачким кућама.

Иста ствар недавно се десила и младој британској певачици Лиони Луис. Пре неколико дана Сајмон Кауел је контактирао са полицијом након што је открио да је песма „Don`t Let Me Down” коју је Луисова снимила са Џастином Тимберлејком за нови албум, а чије је објављивање планирано за новембар, „процурила” на Интернет. Најпре се сумњало да су за ову „збрку” криви хакери, а онда је уследила информација да је неко „провалио” у седиште компаније „SyCo” медијског могула Кауела и оштетио га за милионе фунти крађом музичких снимака.

Е сад, поставља се питање да ли је заиста у питању крађа снимака или је то вешт потез Кауела, који и те како уме да „манипулише” јавним мњењем. Да ли је ово питање умесно и да ли је сумња оправдана не знамо, али по британским медијима могу се прочитати и овакве спекулације.

Луисова је, иначе, Кауелово чедо, јер је 2006. године тријумфовала у једном од његових телевизијских изума, такмичењу „Икс фактор”. А колико ју је винуо до звезда сведочи и податак да је њен деби албум „Spirit” био најпродаванији албум у Великој Британији пре две године, док је први сингл „A Moment Like This”, такође, био најпродаванији те 2007. године и за само 30 минута од објављивања даунлоудован је чак 50.000 пута. Како поновити овако сјајан резултат и да ли су Тимбаланд или Тимберлејк довољни за већи успех другог компакт-диска? Ако ова имена или сама Лиона Луис нису довољни, што не подићи мало „прашине”...

Недавно су се чак појавиле „проверене” информације да је последњу песму састава „Рејдиохед” под називом „These Are My Twisted Words” на мрежу ставио нико други до фронтмен британске групе Том Јорк.

„Теорија завере” или не, тек оваквих трачева је све више.

Међутим, како је за „Гардијан” објаснио адвокат Том Фредерикс, да су „Рејдиохед” везани уговором за неку дискографску кућу, против бенда би била покренута тужба. Јер, сваки уговор садржи клаузулу да музички уметници морају да се придржавају планова дискографске куће око објављивања нових материјала. Али, „Рејдиохед” тренутно немају дискографски уговор.

Неки музичари су сами себи „дизали цену”. Тако је Еџ из састава U2 „случајно” оставио нову музику на плажи, а његов колега из бенда Боно Вокс толико је гласно пуштао нови компакт-диск да су све комшије могле да чују шта су то ирски музичари радили у студију.

Музички стручњаци слажу се у оцени да ако нека песма или албум „процури” на Интернет, то свакако утиче на продају. То се, нарочито, односи на велике звезде. Иако се то не може прецизно изразити у бројкама, ако се као пример узму последња издања састава U2 или „Колдплеј”, она су се појавила на нету много пре објављивања и илегално су „скинута” милион пута. Резултати физичке продаје ових албума у првој недељи од објављивања – далеко су скромнији.

Али, групе као што су „Рејдиохед”, „Колдплеј” или U2 толико су успешне да им смањење физичке продаје албума не може толико наштетити. Од тога никако не могу да банкротирају, јер ту су концерти и турнеје, од којих се данас највише и зарађује. 

Мање профитабилни извођачи, међутим, имају велике проблеме када им се песме изненада илегално нађу на мети онлајн „разбојника”. Последице су неповољне, нарочито ако говоримо о новчаном губитку. Тада чак и дискографске куће неће да плате промотивну турнеју некој младој групи.

Иако су један од популарнијих британских састава последњих година, „Кајзер чифс” нису нимало благонаклони према овом виду пиратерије. Тако је прошле године Ник Хоџсон из овог састава изјавио како се, након што им се албум нашао на Интернету, осећао покраденим. Желели су, како је истакао, да објављивање албума буде славље, а не разлог за очај.

Неким музичарима се, пак, десило да су се њихове песме нашле на Интернету и пре него што су они добили званичне копије. Али, илегалном даунлоуду и сами доприносе. Обично неке издавачке куће охрабрују своје уметнике да две-три нумере поклоне бесплатно „гладним” фановима нешто пре званичног објављивања. То је мач са две оштрице, јер иако замоле обожаваоце да снимке не прослеђују даље, пре свега на Интернет, многи не могу да одоле искушењу.

А да ли се ово може спречити? Тешко, оцена је стручњака, с обзиром да живимо у времену када све хоћемо одмах и сада. Ко ће још „нервозно” или са узбуђењем да чека објављивање неког албума месецима, као што је некад било? Све је данас доступно одмах, па тако и музика.