Најстарији рачунар још старији

Најстарији рачунар на свету је још старији. Нови налази указују да је чувени „механизам из Антикетере” направљен стотинак година раније – у другом столећу пре нове ере. Претпоставља се да је био намењен опонашању кретања планета и предсказивању помрачења Месеца.

Александер Џонс из Института за проучавање старог света (Њујорк) сматра да је справа настала век раније, на шта указују нови налази у вези са четворогодишњим олимпијадама (раздобља између Олимпијских игара), с чиме је сагласан Џо Марчант који је недавно у књизи „Одгонетање неба” обзнанио да „ништа слично хиљаду година доцније није постојало”.

Ко је творац загонетног„компјутерског часовника”, загубљеног у тами векова и морских таласа?

Још се не зна да ли је израђен према замислима најславнијег грчког астронома Хипарха или настављача и философа Посејдонија, али је по сложености остао ненадмашен, најмање, један миленијум. Почивши историчар науке Дерек де Сола Прајс је 1959. у часопису „Сајентифик америкен” написао да је то најдревнији механички аналогни рачунар. Својеврсна слагалица астрономског и математичког знања античког доба.

Цицеронов опис

Задивљујуће савршен и хиљаду година непревазиђен, да су му се стручњаци деценијама дивили називајући га технолошким чудом. Све коцкице (и делићи) умозаику (машини) нису још склопљени, иако се увелико зна како је изгледао и радио. Велика као кутија за ципеле, тајанствена бронзана справа са зупчаницима и бројчаницима, пронађена у зору 20. века (17. мај 1902.) у олупини римског брода, деценијама је збуњивала научнике. Напослетку је један британски истраживач доказао да имамо пред собом најстароставнији астрономски рачунар(аљку).

Направу је са дубине од 42 метра 1900. године извадио ловац на сунђере надомак грчког острвцета Антикитера, између Крита и Китере и чува се у Националном археолошком музеју у Атини. Испрва се мислило да је морски камен, прекривен наслагама калцијума, испоставило се да је то скаламерија висока 33, широка 17 и дебела девет сантиметара, начињена од бронзе и смештена у дрвеној кутији, са записом од 2.000 знакова.

Порекло још није сасвим растветљено, а ни околности под којима је, по свему судећи, доспела на римски теретни брод. Никакве сумње нема да је дело грчког ума са острва Родос, јер се помиње да је настала у академији философа Посејдонија, у то доба веома познатој по астрономском инжењерству. Трагачи за одговором указују да је утоварена с мноштвом опљачканих драгоцености да би била приказана на свечаности у част Јулија Цезара.

Родос је у другом и првом веку пре Христа словио за античко астрономско средиште, на којем је годинама боравио највећи грчки астроном Хипарх, чије је изучавање наставио Посејдоније. И ту се родила замисао, према напису у угледном научном часопису „Нејчер”, да се осмисли толико савршена справа која је имала јако важну намену.

Славни римски конзул и беседник Цицерон описао је две сличне. За прву је навео да ју је саставио Архимед и да је, после опсаде и пада Сиракузе, доспела у палату генерала Марка Клаудија Марселуса, у којој је чувана као породична заоставштина, а домаћин му је једном приликом показао шта је у стању да дочара. И неколико писаца из четвртог и петог века наше ере помињало је дотични уређај. Другу је представио као изум свога пријатеља Посејдонија, написавши да је опонашала кретање звезда и планета.

Зупчаници с наменом

И једна и друга нису, највероватније, с грчког острвцета јер су постојале у Риму пола столећа после бродолома. По свему судећи, биле су три сличне које нису биле само за показивање.

„Механизам из Антикитере” је задавао главобољу технолозима и историчарима науке још од откривања. Утрошивши неколико десетлећа на мукотрпном чишћењу и уклапању пронађених делића, Дерек де Дола Прајс је 1959. објавио чланак „Древни грчки рачунар” који је, изгледа, делимично пренео Артур Кларк у својој књизи „Тајанствени свет”, обзнанивши да је справа израчунавала кретање звезда и планета. До тада се, углавном, замишљало да је астролаб (вајкадашњи поморски уређај за мерење удаљености Сунца и звезда).

Састојао се од диференцијалних (различитих) зупчаника, за које се дуго веровало да су осмишљени тек у 16. веку (Леонардо да Винчи их је званично изумео) и по задивљујућем умањењу и сложеном устројству више је подсећао на часовнике. Унутра је повезано 37 бронзаних прстенова и бројчаника, са зупцима у облику једностраних троуглова (сачувано је 30), који су се складно окретали једном покретном ручицом (није пронађена). Када би се унео прошли или будући датум, почињао је да прорачунава и стрелицама показује положај Сунца, Месеца и још неких планета. Сваки зупчаник имао је своју намену и друкчију угаону брзину, а сви заједно су се окретали као најтачнији часовник.

Јединствена скаламерија је за технологију важна колико и Акропољ за архитектуру!