Да ли су сиромашни имућни манама

Нико сажетије и истинитије није појаснио суштину друштва у коме живимо и нико поштеније није одредио идеологију Србије од - Божидара Ђелића. У листу ,,Европа", Ђелић је све који га критикују поздравио америчком изреком ,,ако си паметан зашто нису богат". Богатство је мера свих ствари, а не човек како је погрешно учио марксизам. Уосталом, човек се мери по богатству, поручио је потпредседник и милионима држављана Србије објаснио да је њихово сиромаштво последица слабе памети и лоших радних навика. Богатство је врлина и онај ко га има може с правом за себе да тврди да је и паметан и частан и леп и висок. Ако би неко био толико неопрезан и оспорио неку од поменутих вредности морао би знати да га чека питање: колико сте Ви богати када се усуђујете да их оспоравате.

Уколико је банковни салдо радозналца танак и неубедљив, питање не заслужује одговор. У Британији је постојао закон по коме само они који испуњавају одређени имовински статус могу да гласају; можда је то решење за наше прилике.

Број гласача би се јако смањио, и самим тим све би постало лакше и отменије. Политичари не би лагали бираче, јер богате нико не лаже. Они који нису богати не само да слабо стоје са памећу већ су и сиромашни врлинама, а не сумњам да су из перспективе Божидара Ђелића имућни само манама.

Наше друштво почива на лако проверљивој чињеници да ли сте богати или нисте. Ангажовање које не доноси велик новац је вредно презира или у бољем случају мучне и стрпљиве толеранције. Божидар Ђелић није постао богат у иностранству или је то вешто скривао будући да по доласку у Београд није имао адресу већ је коначио код предусретљиве тетке.

По таквој логици ни он није био паметан на Западу. Опаметио се међу нама, или смо ми толико заглупели да му је било доста оно што је научио у Француској. Што је једном човеку смеће, другом је благо, такође каже пословица.

Ко зна колико пута је мудрост о памети и богатству Ђелић чуо од успешнијих колега на Западу и коначно је дочекао време у коме има и он коме да је каже. То што се обогатио тек од момента када је постао део власти и политичких структура вероватно је случајност, положаји на челу банака дошли су као последица изненадне памети и немају везе с тим што је најпре био министар, а данас потпредседник владе и што је у међувремену од своје партије, ДС, био кандидован за премијера.

Занимљиво је и то да нико од великих експерата нашег порекла није на почетку свог боравка у вољеној домовини пропуштао да нам каже колико је новца изгубио бављењем Србијом и још је занимљивије то да су сви ипак остали међу нама...

Нико није пропустио да за кратко време купи свој део Београда и нико од њих се није вратио у богатство, поштовање и луксуз који је напустио вођен несебичном жељом да помогне. Богатство није ни врлина ни мана, оно је само чињеница по којој се људи разликују, али не би смели и да се одређују.

Верујем да има нешто и у питању како сте постали богати, глупо верујем да човек може да буде вредан чак и ако га новац не окупира. Аристотел, Маркс, Андрић, Достојевски, Ван Гог, Црњански, Кочић, Ћопић, Хегел, Кант нико се није истицао парама али до сада сам веровао да јесу памећу. Кажем до сада, јер ,,ако си паметан зашто ниси богат".

Ово је време Ђелића, шта је метафизика према Ђелићу, ништа. Срећна Нова година, будимо здрави, да нам пожелим памет не могу, то је изгледа већ приватизовано.