Успех као проблем

Иако се налази у Минхену и такмичи у систему немачке кошарке за клуб Баскет Србија, као што му уосталом и само име каже, може се рећи да је много више својеврстан продукт нашег спорта. Основан је пре више од 11 година, на крилима планетарних успеха наше репрезентативне кошарке, и то као засебна секција Фудбалског клуба СК Србија-Минхен, а осамосталио се и почео да наступа под данашњим именом 2005.

Откако је клуб угледао светлост дана па све до данас на његовом челу је рођени Панчевац Миодраг Крецуљ, један од најпознатијих Срба од 25.000 колико се процењује да их има у Минхену. С још неколицином наших људи, који годинама живе и раде у главном граду Баварске и који су годинама у Управи, успео је да за рекордно време клуб и у организационом и у такмичарском смислу подигне на изузетно висок ниво.

Предвођен на терену углавном нашим стручњацима и интернационалцима Баскет Србија је протутњала кроз неколико рангова такмичења. Са скором 38 победа и шест пораза освојила је прошле сезоне прво место у Другој регионалној лиги групе Југ и тако се пласирала у Трећу бундеслигу чиме је дошла на само два корака од елите немачке кошарке.

Међутим, сам пласман у Трећу лигу, која се игра на простору три немачке регије – Бајерн, Тиринген и Заксен, на којем живи чак 23 милиона становника, поред огромне радости донео је и велику главобољу Управи овог српско-немачког пројекта.

– Прошле сезоне смо у тиму имали чак деветорицу од дозвољених 12 „странаца”, а од тога петорица су били Срби. Међутим, прописи немачке кошаркашке федерације за такмичење у Трећој бундеслиги су нас довели у незгодну ситуацију. Наиме, у овој рангу имамо право само на двојицу „странаца”, што нас приморава да из темеља мењамо тим. Нисам успео да убедим Савез да би овај пропис требало да се промени, јер дискриминише велики број играча који имају боравишну и радну дозволу у Немачкој, али који немају њихов пасош јер нису желели да се одрекну свог – јада се Крецуљ, председник Баскет Србије, победника Европског првенства кошаркашких клубова дијаспоре 2001.

Заврзлама с прописима је озбиљно уздрмала овај успешан клуб, који мора да ангажује, а самим тим и плати, неке немачке играче да би оформио екипу за сезону која почиње 26. септембра. До сада су за Баскет Србију играчи, углавном, наступали волонтерски...

– Да би за немачку администрацију постао домаћи играч мораш да имаш и њихов пасош. Многи играчи Баскет Србије могли би да га добију, али не желе да се одрекну држављанства своје земље. Тако је клуб дошао у ситуацију да први пут од оснивања мора да направи тим који ће већином чинити Немци, чије услуге коштају – објашњава Крецуљ уз напомену да је циљ што бржи пласман у Другу бундеслигу. – У овом рангу имали бисмо право на четири „странца” што је у односу на садашњу ситуацију подношљиво.

Иначе, тренутни проблем с финансијама Баскет Србија, која се високо котира у Баварској, могла би да реши буквално преко ноћи. Међутим, понуде које стижу су, као је Крецуљ истакао, „непристојне” јер прикривено сугеришу промену имена самог клуба.

– Има много фирми које су заинтересоване за спонзорисање клубова из ове лиге, поготово што се ради о такмичењу које покрива простор с огромним бројем становника. Међутим, када год смо преговарали стекли смо утисак да до договора није долазило због имена клуба. Такође, добили смо и понуду да фузионисањем препустимо место у Трећој бундеслиги Минхену ДЈК који је био спреман да финансира будући клуб, али под условом да се зове по њему. Нисмо на то пристали, јер сви у клубу имамо чврст став да ни по цену гашења, Баскет Србија не сме да мења име. По њему смо, уосталом, и постали препознатљиви како у Немачкој тако и ван ње – истиче Крецуљ.

Решење за излазак из ове тешке финансијске ситуације Крецуљ сматра да може да се нађе у самој Србији, тим пре што буџет, који је неопходан Баскет Србији да би прегурала сезону, ни за наше услове није превелик.

– Уверен сам да је спорт најбољи српски бренд и да би управо кроз њега наше фирме требало да покушају да се пробију на нека страна тржишта. То је за сада препознала београдска фирма „Милениум груп” која је стала уз нас, а сигуран сам да ће сарадња бити на обострано задовољство. Надам се да ће још нека наша фирма али и представници државних институција заинтересовати за српске спортисте и клубове у дијаспори. Има много талентоване деце која су рођена ван матице и која завређују пажњу, поготово што код већине њих не постоји ни најмања дилема за коју би земљу играли у случају да постану врхунски спортисти – истиче на крају Крецуљ.

Н. Бојичић