Кад би Федерер опет поломио рекет

Од последњег Федереровог пораза на Међународном првенству САД у тенису прошло је шест година.

Јединственој послератној ниски победа на америчком турниру за грен-слем једном мора да дође крај, а онда ће с његовим именом да живи и легенда о јунаку који га је раставио од престола.

Новак Ђоковић вечерас игра против швајцарског тениског аса у полуфиналу. Њих двојица су се састали недавно у финалу у Синсинатију и Федерер је био неумољив.

Победио је са 6:1, 7:5. Наш најбољи тенисер икада пораз је признао спортски, али је и искрено обзнанио нешто што као да му је тада притиснуло душу. Рекао је са жаљењем да је рођен у погрешно време – у Федереровој непоновљивој ери.

То и уочи вечерашњег дуела звучи као одступница пред изазовом да се с муком изграђени тениски идентитет брани баш у сусрету с највећим свих времена.

Кад Ђоковић буде кренуо на тај велики мегдан, нека се прво соучи са собом и разлучи да ли је кадар на старшном месту постојати. Можда је неки прст спортске судбине баш њега и одредио да буде тај јунак који ће бацити Федерера на плећа на „Флашинг Медоузу”.

Али, кад та невидљива рука дотакне у име славе спорта, она претпоставља јуначко држање пред Голијатом.

(/slika2)И то је Ђоковићу добро познато. Да је другачије, Федерер би прошле године на Међународном првенству Аустралије играо 13. пут узастопце у финалима највећих турнира и вероватно би сачувао трон.

Међутим, тих дана смо гледали Ђоковићев најатомскији тенис у каријери пред којим ни швајцарски великан није имао шансу у полуфиналу, а потом ни сјајни Француз Цонга.

Наш ас је после тога тек с времена на време играо у тако великом стилу, али у континуитету, чини се, више ни једном, а тако је и сада у Њујорку.

Ма колико неупоредив, Федерер, руку на срце, не игра недодорљиво као пре.

У његовој каријери су биле отворене многе ране које нису зацељене ни величанственим повратком када је већ почео да буде отписиван.

Најтеже поразе му је нанео, дабоме, Шпанац Рафаел Надал с којим је изградио једно од највећих супарништава у спорту уопште.

Надал га је у Мелбурну натерао да незадрживо јеца пред очима милиона. Он му је једини преотео вимблдонски престо и прво место на светској листи, али је тек детаљ из једног сусрета с Ђоковићем био права мера да јањава Федерерова моћ.

(/slika3)Ломљење рекета о бетон на игралишту у Мајамију пролетос, у полуфиналу које је припало нашем тенисеру иако је губио у сетовима, било је слика и прилика друге стране Федерерове шампионске славе.

Сузе у Мелбурну су имале једну поруку, а искривљени рекет једну сасвим другу и она је потпуно разоткрила његово привремено безнађе.

Знали смо да је Федерер од крви и меса, иако смо небројено пута били сведоци да је и надтенисер. Сада знамо да ни његови живци нису од челика. Ђоковићу остаје једино да изађе из оне јагњеће коже и поново уђе у вучју.

Победнички венац није увек стављан на главу најзаслужнијих и бољих. Уколико тај утисак буде доминантан ако и изгуби, сви ћемо му одати признање, а велики Федерер први међу нама.

-----------------------------------------------------------

Ђоковић на завршном турниру

И да не мрдне прстом после Међународног првенства САД, Новак Ђоковић је обезбедио место међу осморицом најбољих тенисера ове године који ће учествовати на завршном турниру сезоне у дворани „О2” у Лондону (22-29. новембар). На основу бодова скупљених за годишњу листу то право је пре њега била стекла водећа тројка Швајцарац Роже Федерер, Британац Енди Мареј и Шпанац Рафаел Надал којима је први пратилац. Наш најбољи тенисер ће бранити титулу коју је прошле године узео у Шангају.