Флоранс Артман кажњена са 7.000 евра

ХАГ – Хашки трибунал осудио је бившу представницу главне тужитељке Флоранс Артман на новчану казну од 7.000 евра, прогласивши је кривом за непоштовање суда јер је објавила две поверљиве одлуке суда из процеса против Слободана Милошевића.

Судско веће председавајућег Баконе Молотоа из Јужне Африке утврдило је да је Артманова, објављивањем тих одлука у књизи „Мир и казна” и једном тексту, „намерно и вољно ометала спровођење правде” и тиме починила кривично дело непоштовања суда.

„Веће је утврдило да је оптужена у својој књизи и тексту објавила садржај две одлуке које су у то време биле поверљиве и тај статус имају и данас”, рекао је судија Молото.

Према пресуди, Артманова је за поверљив статус одлука пред Трибуналом знала, тим пре што ју је на то упозорио и секретаријат суда, али је, упркос томе, одлучила да их објави, иако је као бивша портпаролка била свесна шта то значи.

Судије су назначиле да поступци Артманове могу угрозити сарадњу држава са Трибуналом и нарушити поверење јавности у Трибунал.

Као олакшавајућу околност, судско веће је узело у обзир то што је део информација из књиге Артманове већ био објављен, као и то што „књига није била комерцијални успех”.

Артманова је од 2000. до 2006. била представница за штампу тадашње главне тужитељке Трибунала Карле Дел Понте.

После одласка са дужности, Артманова је у својој књизи и једном тексту тврдила да су тим одлукама судије Хашког трибунала учествовале у прикривању кључних докумената о умешаности СР Југославије у геноцид у Сребреници тако што су одбиле да скину ознаку поверљивости са записника Врховног савета одбране (ВСО) које је званични Београд доставио Трибуналу на суђењу Милошевићу.

У књизи „Мир и казна” и чланку под насловом „Прикривени кључни докази о геноциду”, који је објавио Босански институт, Артманова је тврдила да су судско и жалбено веће Трибунала у поступку против Милошевића погрешили када су одобрили захтев власти СРЈ да записници ВСО на суђењу Милошевићу буду коришћени у редигованој верзији због заштите националних интереса СРЈ.

Званични Београд је, по Артмановој, касније то искористио да спречи употребу записника у процесу пред Међународним судом правде по тужби БиХ против СРЈ због наводног геноцида.

Артманова је у књизи - напомињући да су „поверљиве” - цитирала две одлуке којим је апелационо веће Трибунала одбило да на захтев Тужилаштва скине ознаку поверљивости са делова записника ВСО.

„Пет судија апелационог већа тако је постало добровољним саучесницима манипулације коју организују власти у Београду с јединим циљем да подстакну једно друго правосудно тело, Међународни суд правде, да почини исту судску погрешку, јер нема приступа документима”, написала је у књизи Артманова.

Она је сугерисала да захваљујући тим одлукама жалбеног већа Трибунала „информације о директној умешаности Србије у рат у Босни и покоље у Сребреници остају недоступне Међународном суду правде и јавности”.

Међународни суд правде је у пресуди, изреченој у фебруару 2006, СРЈ прогласио одговорном што није спречила геноцид у Сребреници, али не и за сам геноцид.

„Тужилаштво није у могућности изнети тај скандал у јавност зато што су судије сваку своју одлуку означили поверљивом”, написала је у књизи Артманова.

На крају суђења у јуну ове године, оптужба је затражила да Артманова буде проглашена кривом и новчано кажњена зато што је, упркос налогу суда, објавила два поверљива документа Трибунала.

Тужилац Брус Макфарлејн (Бруце МацФарлане) је као „примерену” предложио новчану казну између 7.000 и 15.000 евра.

Одбрана је, насупрот томе, затражила ослобађање Артманое, тврдећи да је она писала о садржају докумената који су већ били објављени и да није прекршила одлуке Трибунала, нити изразила непоштовање према суду.

Бранилац Карим Кан (Кхан) тврдио је да наводи оптужнице нису доказани, а да би осуђујућа пресуда Артмановој имала поражавајући учинак на „слободу изразавања и права жртава”.