ДУШАН ЛАКЧЕВИЋ

У задње време средства јавног информисања обавештавају о организованом криминалу у свим сферама друштвеног живота. Употребљавају се разни изрази, а најчешће је то реч мафија, која је италијанског порекла и означава тајно, добро организовано, разбојничко и пљачкашко друштво на Сицилији. Овај израз постоји од 1860. У преносном смислу реч мафија означава удружење људи са друштвено опасним циљевима.

Организовано злочиначко удруживање је облик саучесништва, које се састоји у стварању и искоришћавању постојеће организације, банде, завере или другог удружења за вршење кривичних дела. За постојање овог облика криминала потребни су следећи услови: да једно лице ствара или искоришћава постојећу организацију, да постоји злочиначки план са предвиђеном врстом кривичних дела (криминални план), да неко изврши или покуша да изврши бар једно кривично дело. Организатор одговара за сва кривична дела из тог злочиначког плана, као да их је и сам извршио, а чланови организације као извршиоци.

Савремени криминалитет карактерише: 1. масовност, 2. организованост, 3. пораст рецидивизма, 4. пораст професионализма, 5. патолошка свирепост код кривичних дела против живота и тела, 6. страх и апатија код грађана.

Што се тиче организованог криминалитета треба истаћи да је његов почетак двадесетих година прошлог века у Америци. Тада су се појавили гангови за супростављање 18. уставном амандману 1929, којим се забрањује производња, велепромет, продаја и илегално точење алкохолних пића (прохибиција). Али, ова одлука америчке владе није наишла на подршку грађана. После тога 1933, појављује се криминал у виду проституције, "рекета", илегалног коцкања... Организатори злочина организују и "посебне службе": правну (адвокати који их бране), заштитну (средства терора у борби против конкуреннције), а посебно треба истаћи да је настала спрега са државним органима (полиција, судство, тужилаштво...). Појављује се криминал "белог оковратника", што означава службена лица која се богате злоупотребом овлашћења.

Организовани криминал појављује се и код нас и сада егзистира у "пуном светлу". Такав криминал постоји и у фудбалу! Прво је започео кроз намештање резултата, што је било скоро безначајно у односу на данашња дешавања. Наиме, случајеви у Италији су најбољи пример за то. Ово злочиначко удруживање у фудбалу сад се огледа кроз прање илегалног новца и улагање у фудбалске клубове. То је најбољи доказ да је и на овдашњим просторима од деведесетих година па све до садашњег времена, велики број наших клубова има за спонзоре људе из сумњивог миљеа, људе који су дошли до богатства на начин који је ван токова правног система.

Феномен криминала у фудбалу сада се огледа кроз кладионице, намештање резултата и продају играча са тзв. двоструким уговорима: један за фудбалску организацију, а други стварни.

Како се супроставити криминалу у спорту? Доношењем јасних прописа, као што држава чини за друге друштвене области, спровођењем тих прописа, активирањем друштва, сарадњом државних и друштвених органа и јединственошћу у реализовању. Лично сматрам да је по питању криминала у спорту најмање урађено. Ово тумачим и чињеницом да су председници водећих политичких странака и функционери државних органа навијачи и нису свесни и не желе да се разоткривају махинације, јер спорт афирмише државу, регије, градове...