МАЈА ПЕЛЕВИЋ

Наше подземље. Врло релативан појам. Свакога асоцира на нешто друго. Моја прва помисао је подземна железница коју и даље немамо. Имамо је делимично а то је као да је немамо. Као и све друго. Подземна гаража. Живим у улици Страхињића бана и често чујем приче да ће нам затворити улицу и испод ње направити подземну гаражу. Покушавам да замислим како би то изгледало. Смешно.

Замишљам неке рупе у тротоару које функционишу по принципу пропадалишта у позоришту. Аутомобили који пролазе. Час их видиш час их не видиш. Ходаш по новим плочицама боје теракоте док се испод тебе крећу неке љуте машине. Било би лепо пребацити и све кафиће, због којих не могу на миру да шетам свог пса, у подземље. Осим оних са добрим колачима, а таквих је мало.

Подземне играонице. Најбоље описане у драми "Халфлајф" Филипа Вујошевића. Деца која никада не виде сунце. Возе се подземном железницом и тако затварају зачарани круг. Катакомбе. Подземна гробља. Код нас их има у Јајцу. Ноћни клубови. Најбољи су они који се налазе у подземљу јер у њему владају други закони. Дозвољено је све оно чега се земља гнуша. Зној и разврат су много прихватљивији.

Подземне воде. Најгоре су дорћолске. Премештала сам кревет по целој соби док се нисам излечила од инсомније због, како ја сматрам, подземних вода. Оне ремете сан и изазивају ноћне море.

Кад смо већ код ноћних мора најгоре су оне које се дешавају у подземљу. Као да си прерано ушао у свет који те, како год окренеш, чека. Колико је лепо сањати летење, толико је ужасавајуће сањати да те неко јури по подземљу.

Хад, грчки бог подземља. Назива се и Плутон. Како би се код нас звао? Подземље као најпопуларније место за скривање ратних злочинаца, терориста, владара и свих оних који се због нечега крију. Да су наши за нијансу маштовитији, слали би нам видео снимке из подземља. Играли би се са нама попут Бин Ладена који је свој последњи мини шоу програм снимио у подземљу Тора Боре. Сам, у собици са библиотеком и машинком поздравља све који га гледају на малим екранима. У сваком случају би ми било занимљивије да гледам њега док прелистава књиге него овај наш први предосадни ријалити шоу. Кад год гледам "Big brother" а то је ретко (обично док се шминкам изиграва ми звучну позадину) помислим како се све то дешава у подземљу. Због неприродног осветљења које доживљава своју пуну неприродност у "башти" имам утисак да су они негде добро закопани. И ако нису, као да јесу. Понестају ми асоцијације па ћу прећи на дневне новине.

Што се тиче овог нашег метафоричног подземља не морамо много да се бринемо. Специјално тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужницу потив тридесет пет чланова злогласне "стечајне мафије". Најежила сам се. Жени је отета торба на улици! "Акција сабља" није донела резултате и криминал је и даље на улицама нашег главног града. Да ли је могуће! Двојица средњошколаца из Врања ухапшени у покушају крађе "веспе" на екскурзији у Грчкој. Да ли је то нови подмладак нашег подземља? Врло могуће. А можда су то само два дечака код којих "раде" хормони. Транзиција у нашу земљу поред мноштва разноврсних кремица, крпица и чоколадица, доноси и моралну панику. Запад врло добро зна шта то значи. Према томе боље је схватати подземље у његовом буквалном значењу него упадати у замку медијске представе подземља као нечег страшног. Страшније су много ове ствари изнад земље које ни на који начин не асоцирају на подземље. То мрачно и лепо подземље.

Драмска списатељица