Обамин „ракетни удар”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 18. септембра – Прве овдашње реакције и анализе на јучерашњи Обамин „ракетни удар” – напуштање програма одбране засноване на радарско-ракетним системима у Чешкој и Пољској – указују на то да је у питању добро припремљен заокрет и да је реч како о широј геостратешкој визији нове администрације, тако и о досад најдрастичнијој ревизији Бушове оставштине.

Иако је обелодањивање одлуке било прворазредно изненађење за јавност, данас се показује да је у питању потез који је дуго и детаљно припреман још од марта. Како предочава данашњи „Вашингтон пост”, у Белој кући је о томе одржано више од 50 састанака. Одлука, такође, није једнострана: у истом периоду обављено је готово стотину консултација са савезницима, у којима је, у много случајева, директно учествовао и сам председник Обама.

И само саопштавање пратила је опсежна дипломатска акција у циљу ублажавања шока: Обама и државна секретарка Хилари Клинтон јуче су лично позвали неколико председника, премијера и шефова дипломатија, а државна подсекретарка у Стејт департменту Елен Таушер, уз помоћ двојице високих функционера Пентагона, детаљно је нову одлуку у среду и четвртак објашњавала у Чешкој и Пољској, као и у седишту НАТО-а у Бриселу.

Промена је очекивано, уз аплаузе, донела и звиждуке из редова републиканске опозиције у Конгресу, што је разумљиво и очекивано, с обзиром на то да је постављање одбрамбених радарско-ракетних система у Чешкој и Пољској био кључни елеменат Бушове војне политике из 2006.

За републиканског лидера Џона Мекејна, Обаминог ривала на прошлогодишњим председничким изборима, напуштање овог програма је „непромишљен” потез који ће умањити амерички углед у источној Европи, јер долази у време када тамо расте забринутост због „обновљеног руског авантуризма”.

Иако се из Обаминог окружења непрестано поручује да заокрет нема везе са Русијом, него пре свега са Ираном, због чијих ракета је Буш и покренуо овај програм, овдашње анализе указују на то да „руска веза” ипак постоји. „Овај заокрет је подигао могућност веће сарадње две силе у обуздавању иранске претње и постизање билатералног споразума о продужавању важности СТАРТ-а (стратешког споразума о ограничавању наоружања) који ускоро истиче”, каже се у анализи „Вашингтон поста”.

Обами се приписује да жели да започне реализацију шире стратегије разоружавања и смањи нуклеарне арсенале у обе земље. Он ће о томе идуће недеље говорити у Уједињеним нацијама, где ће и лично председавати седници Савета безбедности посвећеној управо атомском разоружању, о чему је иначе његова дипломатија припремила нову резолуцију.

Полазећи од обавештајне процене – коју републиканци иначе оспоравају – да Иран програм развоја ракета кратког и средњег домета реализује брже него што је првобитно очекивано, нови систем треба да се реализује у три фазе. У првој, ракете пресретачи СМ-3 биле би на бродовљу у источном Медитерану већ до 2011. Друга фаза била би оперативна до 2015. и подразумева да би у савезничким земљама биле инсталиране побољшане СМ-3 са додатним радарима. Најзад, до 2018. био би спреман прави штит – можда налик ономе који је, у оквиру своје чувене „стратешке одбрамбене иницијативе” назване „звездани ратови” још 1983. најавио Роналд Реган – који би штитио и Европу и Америку.

У сваком случају, Обама се са звезданих висина спустио на ниво мора. Утисак је да његов нови приступ у много већој мери уважава и војне и политичке реалности од онога за који се залагао његов претходник који се, по оцени критичара, „супротстављао претњи која не постоји”, коришћењем технологије „која можда неће радити”.

Остаје да се види да ли ће нови Обамин потез, коме се замера и да је ризичан, донети очекиване геополитичке дивиденде.

Милан Мишић