Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обамин „ракетни удар”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 18. септембра – Прве овдашње реакције и анализе на јучерашњи Обамин „ракетни удар” – напуштање програма одбране засноване на радарско-ракетним системима у Чешкој и Пољској – указују на то да је у питању добро припремљен заокрет и да је реч како о широј геостратешкој визији нове администрације, тако и о досад најдрастичнијој ревизији Бушове оставштине.

Иако је обелодањивање одлуке било прворазредно изненађење за јавност, данас се показује да је у питању потез који је дуго и детаљно припреман још од марта. Како предочава данашњи „Вашингтон пост”, у Белој кући је о томе одржано више од 50 састанака. Одлука, такође, није једнострана: у истом периоду обављено је готово стотину консултација са савезницима, у којима је, у много случајева, директно учествовао и сам председник Обама.

И само саопштавање пратила је опсежна дипломатска акција у циљу ублажавања шока: Обама и државна секретарка Хилари Клинтон јуче су лично позвали неколико председника, премијера и шефова дипломатија, а државна подсекретарка у Стејт департменту Елен Таушер, уз помоћ двојице високих функционера Пентагона, детаљно је нову одлуку у среду и четвртак објашњавала у Чешкој и Пољској, као и у седишту НАТО-а у Бриселу.

Промена је очекивано, уз аплаузе, донела и звиждуке из редова републиканске опозиције у Конгресу, што је разумљиво и очекивано, с обзиром на то да је постављање одбрамбених радарско-ракетних система у Чешкој и Пољској био кључни елеменат Бушове војне политике из 2006.

За републиканског лидера Џона Мекејна, Обаминог ривала на прошлогодишњим председничким изборима, напуштање овог програма је „непромишљен” потез који ће умањити амерички углед у источној Европи, јер долази у време када тамо расте забринутост због „обновљеног руског авантуризма”.

Иако се из Обаминог окружења непрестано поручује да заокрет нема везе са Русијом, него пре свега са Ираном, због чијих ракета је Буш и покренуо овај програм, овдашње анализе указују на то да „руска веза” ипак постоји. „Овај заокрет је подигао могућност веће сарадње две силе у обуздавању иранске претње и постизање билатералног споразума о продужавању важности СТАРТ-а (стратешког споразума о ограничавању наоружања) који ускоро истиче”, каже се у анализи „Вашингтон поста”.

Обами се приписује да жели да започне реализацију шире стратегије разоружавања и смањи нуклеарне арсенале у обе земље. Он ће о томе идуће недеље говорити у Уједињеним нацијама, где ће и лично председавати седници Савета безбедности посвећеној управо атомском разоружању, о чему је иначе његова дипломатија припремила нову резолуцију.

Полазећи од обавештајне процене – коју републиканци иначе оспоравају – да Иран програм развоја ракета кратког и средњег домета реализује брже него што је првобитно очекивано, нови систем треба да се реализује у три фазе. У првој, ракете пресретачи СМ-3 биле би на бродовљу у источном Медитерану већ до 2011. Друга фаза била би оперативна до 2015. и подразумева да би у савезничким земљама биле инсталиране побољшане СМ-3 са додатним радарима. Најзад, до 2018. био би спреман прави штит – можда налик ономе који је, у оквиру своје чувене „стратешке одбрамбене иницијативе” назване „звездани ратови” још 1983. најавио Роналд Реган – који би штитио и Европу и Америку.

У сваком случају, Обама се са звезданих висина спустио на ниво мора. Утисак је да његов нови приступ у много већој мери уважава и војне и политичке реалности од онога за који се залагао његов претходник који се, по оцени критичара, „супротстављао претњи која не постоји”, коришћењем технологије „која можда неће радити”.

Остаје да се види да ли ће нови Обамин потез, коме се замера и да је ризичан, донети очекиване геополитичке дивиденде.

Милан Мишић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.