Талас самоубистава у средњој Европи

Статистике суицида у алпско-дунавском окружењу бацају у засенак црни биланс „Голден гејта”. – У срцу Европе – двоструко више самоубистава

Уочи и после Светског дана превенције суицида Швајцарци се, овог септембра, посредством медија суочавају са одговарајућим, добрим и лошим вестима. Добра вест је да број самоубистава у тој земљи константно опада. Лоша вест, међутим, указује на чињеницу да алпска конфедерација, по броју самоубистава, предводи листу земаља у којима суицид достиже забрињавајуће размере. Хиљаду и три стотине самоубистава регистровано је у Швајцарској минуле године, безмало четири дневно. Више жртава изгубило је живот сопственом вољом, него што је страдало у саобраћајним несрећама!

Швајцарска, наравно, није једина земља у региону која се суочава са немилом праксом. По броју самоубистава, Аустрија се у статистикама приближила Швајцарској на само неколико постотака. У алпској републици прошле године је регистровано 1.268 самоубистава – 3,47 дневно! Насупрот онима који су „открили” узрок у наводном постојању „алпске депресије”, званични подаци предочавају да није реч о „брђанском синдрому”. Тужне статистике објављене су широм средње Европе. Непознаница је једино Мађарска, где, како извори у Светској здравственој организацији истичу, има примера улепшавања статистика.

Профилакса и забране

Шта наводи житеље ових земаља да масовно траже излаз, односно решење својих проблема у самоубиству? Да, при том, бацају у засенак најпознатију црну статистику света, биланс и просек суицида на чувеном мосту „Голден гејт” у Сан Франциску (два самоубиства дневно)?

Георг Фидлер, из Немачког друштва за профилаксу од суицида, истиче да би забрињавајући број самоубистава у средњој Европи – евидентно је виши од збира смртних случајева регистрованих као последице насиља, саобраћајних несрећа, заразе сидом и уживања у дрогама – могао знатно да се умањи, уколико би се доследно спроводиле превентивне мере заштите. Таква заштита састојала би се у „психолошкој асистенцији” особа које су склоне самоубиству, али и у мерама предострожности, које би биле законски устоличене.

Фидлер види главни узрок бројним самоубиствима (мушкараца) у Швајцарској у либералном закону који регулише поседовање, ношење и употребу ватреног оружја. Пре свега у војној пракси да се резервистима дозвољава држање армијског оружја у сопственом домаћинству... Одговарајуће статистике му дају за право: ни у једној другој европској држави није почињено више самоубистава ватреним оружјем, превасходно војним, него у Швајцарској. Између 2004. и 2006. године, примера ради, тамо је регистровано у годишњем просеку 250 самоубистава такозваним ордонансним оружјем.

Ипак, број самоубистава ватреним оружјем износи у Швајцарској „тек” нешто више од четвртине регистрованих самоубистава мушкараца (податак из прошле године: укупно 863 „мушка” самоубиства). Лавовски део, како жена, тако и мушкараца одлучује се за смртоносну дозу лекова – из апотеке. Уз Швајцарску, ова пракса је распрострањена у Аустрији и у Немачкој. Предлог хамбуршког психолога Фидлера: „Паковања опасних лекова смањити! Увести обавезну, електронску регистрацију количина одобрених, потенцијално опаких лекова по особи...”

Комшијска себичност

Уз препоруке, попут цитираних, да се забранама спречи талас суицида, стручњаци истичу неопходност психолошке асистенције потенцијално угрожених: „Чињеница је да деведесет одсто потенцијалних самоубица има психичке проблеме, пати од депресије, шизофреније, или, од поремећаја свести, проузроковане ексцесивним уживањем у алкохолу и у дрогама”, тврди аустријски психијатар Бригите Фухс Нидер, шеф Геронто и психијатријског центра (ГПЗ) у Грацу. Ослањајући се на одговарајуће статистике, Фухс Нидер је одбацила могућност прецизног именовања потенцијално угрожених: Уз , типичне случајеве’ попут особа са психичким проблемима, оних који пате од депресије, шизофреније, или од поремећаја свести, спремност на фатални корак, ка суициду, расте у окружењу старих – пре свега оних који су већ навршили 75. година... Али и младих, чије суицидно ’сазревање’ стаса непримећено.”

Препоруке Светске здравствене организације, сходно сазнањима и искуствима стручњака, садрже пре свега императив подршке окружења потенцијалним самоубицама – као најбитнији фактор у спречавању суицида: „Највећи непријатељ је опасно, широко распрострањено мишљење да они који прете самоубиством то, ипак, не чине... Осамдесет одсто самоубистава се догоди уз претходну најаву.” Свака несрећна судбина ове врсте, дакле, подразумева „комшијску” безосећајност, себичност или незаинтересованост окружења самоубице да помогне несрећнику.

М. Казимировић