Преминуо академик Душан Каназир

Академик Душан Каназир, председник САНУ од 1981. до 1994, преминуо је јуче у 89. години на Војно-медицинској академији у Београду.

Каназир је био редовни члан Одељења хемијских и биолошких наука САНУ.

Рођен је 1921. у Мошорину код Титела. Докторирао је физиолошке науке на Универзитету Либр у Бриселу, а научни рад је посветио истраживањима у молекуларној биологији. Са академиком Радославом Анђусом основао је одељење Молекуларне биологије и физиологије на Универзитету у Београду.

Био је редовни професор Природно математичког факултета Универзитета у Београду и начелник лабораторије института у Винчи.

Од 1996. до 1998. године обављао је функцију министра за науку и технологију у Влади Мирка Марјановића.

Академик Каназир је 1977. године ушао у ужи избор за Нобелову награду за хемију. Аутор је више научних радова и књига и добитник многих признања, међу којима је и француски орден Легије части.

Редовни члан Српске академије наука и уметности постао је 1968. године, а поред тога је био и члан Атинске академије наука, и Индијске националне академије наука. Такође је учествовао у раду Српског центра Европског културног друштва, а од 1994. године је био на челу Друштва српско-грчког пријатељства. Пре шест година постао је почасни члан Националног комитета за биоетику Унескове комисије Републике Србије.

Време и место сахране академика Каназира биће касније бити саопштени.

-----------------------------------------------------------

Допринео је и светској науци

Академик Никола Хајдин, председник Српске академије наука и уметности:

– Тешко смо погођени вешћу о смрти академика Каназира, који је био свестран научник и један од најзначајнијих људи, не само за свет науке. Оставио је један од најдубљих трагова у историји САНУ. И у последње време је, без обзира на његове године, био врло активан и спреман да помогне Академији и због тога смо му захвални.

Академик Љубиша Ракић, потпредседник САНУ за природне науке:

– Био је један од највећих научника које је Југославија имала у другој половини ХХ века. Дао је допринос не само српској, него и светској науци. Генерације молекуларних биолога, који су били његови ђаци, данас су професори широм света. Као председник Академије покренуо је истраживачки рад и пројекте у свим областима, а као министар науке је, за свог кратког мандата, дао допринос настојању да се одржи развој науке у тешким временима. Душан Каназир је био јединствена личност у сваком погледу; човек од речи, хумана особа и диван пријатељ.

Проф. др Снежана Пајевић, државни секретар Министарства за науку и технолошки развој и професор и научни саветник на Медицинском факултету у Београду:

– Академик Каназир је био изузетан професор који је поштовао личност сваког студента. Без повишеног тона, стрпљиво, умео је да охрабри сваког од нас. Учио нас је науци, не ради науке, него ради живота. Скроман, какав је увек био, ставове је усмеравао за општу добробит друштва, а не на медијску и личну промоцију. Својим делима као научник, професор, а изнад свега као велики хуманиста показао је како се вечно живи и након биолошке смрти.

Проф. др Иван Драганић, дугогодишњи руководилац Лабораторије за радијациону хемију Института „Винча”:

– Наше пријатељство и сарадња је почела у Винчи, где смо педесетих година живели под заједничким кровом, као једна велика породица. И у последње време смо били у контакту. Највише ми се жалио на слаб вид, због којег није могао више да чита као некада. Био је свестран човек са којим се могло разговарати о разним темама, како о науци, тако и о збивањима у нашем друштву.

Сенка Кораћ