Медведев: Руска економија неконкурентна

МОСКВА – Глобална финансијска криза је показала да је руска привреда неконкурентна на међународном плану, изјавио је председник Русије Дмитриј Медведев, истичући да је то натерало руководство земље да се определи за нов прилаз у одређивању развојне стратегије.

Медведев је упозорио да у Русији нису на време уочене све последице негативног утицаја глобалне економске кризе на претежно сировински усмерену домаћу привреду, пренела је агенција Итар - Тас.

Озбиљан пад у економској активности „тера нас да се оштрије односимо према реализацији наших приоритета, као и на радикалнија и одлучнија решења”, казао је Медведев и прецизирао да се то првенствено односи на структуру руске привреде.

Кад је реч о преласку руске привреде на иновациони развој, Медведев је рекао да се такви кораци у неким областима економије могу направити „прилично брзо”, док у другим делатностима, како је нагласио, он „нема илузија” да је то могуће урадити у кратком раздобљу.

Изменити економски модел који је Русија наследила од бившег Совјетског Савеза биће, према речима Медведева, „доста компликовано”, јер такав приступ захтева огромне инвестиције.

Медведев ипак верује да је сировинску усмереност руске привреде могуће изменити за релативно кратак период, како би се у раздобљу од пет до десет година могла изградити „високотехнолошка индустрија”.

Нови економски курс, према његовим речима, не значи да Русија, „треба да се одрекне (производње) нафте и гаса” која је сада доминантна.

„Ми ће мо и даље извозити нафту и гас, а такође развијати енергетску сарадњу са другим земљама”, нагласио је руски председник, уз опаску да би нова економија требало да има „одговарајући обим”.

„Ја сматрам да је тај задатак решив, и то у не тако далекој будућности”, закључио је Медведев.

Опозиционо настројени економисти у Москви наводе да је Русија у периоду 2000. до 2008, кад је остваривала високе стопе привредног раста, у просеку од 6,5 до осам одсто годишње, постала још зависнија од извоза нафте и природног гаса којима је обезбеђивала у том раздобљу више од 45 одсто укупног девизног прилива.

Након прошлогодишњег наглог појефтињења нафте, а почетком ове године и гаса, руски извозни приходи су више него преполовљени. Буџет је постао дефицитиран, а привредна активност се, у условима оштре глобалне економске кризе, смањила за осам до десет одсто, рачунато према годишњој основи.

Критички настојени економисти у Москви наводе да је пад руске економије поткрај прошле и у првом полугођу ове године био осетно већи него у било којој земљи чланици Групе осам најразвијенијих држава света.

Познати руски макроекономиста Сергеј Глазјев, један од најупорнијих критичара економске политике Кремља, сматра да је најава новог привредног круса, за који се сада залаже Медведев, „уследила са великим закашњењем”.

Глазјев тврди да је иновациони развој требало форсирати знатно раније, у време када је на светском тржишту владала веома висока коњунктура, а Русија имала, захваљујући сталном расту цена нафте и других енергената, рекордну девизну зараду.

Он је крајем прошлог месеца упутио отворено писмо руским властима позивајући их да коренито и брзо промене садашњи, либерални, привредни модел и определе се за политику иновационог развоја, укину монополски положај долара и створе услове за конвертибилност домаће валуте - рубље.

Таква стратегија би нагло ојачала економску позицију Москве на регионалном и глобалном нивоу и створила услове да Русија већ за десетак година уђе у групу пет привредно најразвијенијих земаља света, тврди Глазјев.