"Бела књига" српског криминала

Секретаријати МУП-а Републике Србије евидентирали су 118 организованих криминалних група са укупно 541 чланом и 205 самосталних извршилаца који се баве вршењем најтежих кривичних дела, а који по степену организованости и међусобној повезаности представљају највећу друштвену опасност по безбедност грађана Републике Србије.

Организоване криминалне групе и самостални извршиоци приказани су по врстама криминалне делатности. Секретаријат у Београду је евидентирао 13 организованих криминалних група са укупно 76 чланова извршилаца кривичних дела по општем криминалитету.

Криминалци који се баве свим врстама криминалних делатности:

"Кекина група"

Вођа групе је Стојановић Дејан, звани Кека (Стојановић је извршилац кривичног дела убиства Сибиновић Горана), а чланови групе су: Шесто Никола звани Пика (извршилац убиства Мићић Синише), Боровчанин Иван (заједно са Пејановић Војканом извршио убиство Вукмановић Милана), Микетић Владан (сумњичи се за више убистава међу којима Банда Николе и Петровић Николе, због чега је у бекству у иностранству), Спасојевић Небојша зв. Спале (покушао убиство Ергић Ненада), Грујовић Ненад зв. Груја (заједно са другим члановима групе учествовао у убиству Петровић Николе), Арсенијевић Немања зв. Мутавац (заједно са члановима групе покушао убиство Бандић Борислава и Бандић Жељка), Милановић Небојша зв. Милано, Дабић Александар зв. Даба (извршилац покушаја убиства Вујановић Милана и покушај убиства Лазаревић Зорана), Милинковић Владимир зв. Милинко (извршио силовање Несторовић Гордане и Јовановић Наташе), Влаховић Александар зв. Рамбо (покушао убиство Илић Саше), Милосављевић Марио (покушао убиство Стојановић Саше и Бујагић Небојше).

Групу је формирао Стојановић Дејан, а услов уласка у групу био је да су чланови до сада већ извршили неко убиство или покушали неког да убију. Група је више година била у сукобу ("рату") са групом покојног Јездимировић Стевана зв. Језда, а због примата за територију Новог Београда. У том сукобу који је дуго трајао било је на обе стране више мртвих и рањених. Криминална делатност групе је вршење свих тежих кривичних дела: убиства, покушаји убиства, силовања, разбојништва, изнуде, уцене, насилничко понашање, одузимање моторних возила, враћање украдених возила уз откуп, кријумчарење опојне дроге и др. Чланови групе се доводе у везу са извршењем више кривичних дела убистава и покушаја убиства у Београду. За већину тих кривичних дела подношене су пријаве које нису окончане пресудама, а извршиоци су на слободи.

"Бежанијски клан"

Група је позната под именом "Бежанијци" чији је вођа Мијатовић Горан звани Мита (извршилац убиства Рамаданов Адиља), а чланови групе су: Николић Данко (пуцањем из ватреног оружја покушао убиство Кормазовић Момчила, покушај убиства Катић Слободана, покушај убиства Стошић Милана и покушај убиства Обрадовић Бојана), Јелић Славен, Русић Јован (покушај убиства полицајца ОУП-а Стари град, као и покушај убиства Ђанија Рамадановића), Стаматовић Немања зв. Жабац и Голубовић Миодраг зв. Митак (извршилац је кривичног дела силовања). Групу је организовао покојни Петар Милошевић зв. Пера, а окупљали су се око ФК "Бежанија", отуда и назив "Бежанијци". У сукобима су са другим бандама. Петар Милошевић је убијен 1999. године и тада вођство над групом преузима покојни Трлајић Радослав зв. Бата Трлаја. Именовани је убијен исте године а групу преузима Мијатовић Горан зв. Мита, који се за разлику од претходника мање појављује на јавним местима и изузетно се чува. Криминална делатност групе је извршење свих најтежих кривичних дела као што су: убиства, покушај убиства, разбојништва, изнуде, одузимање моторних возила, а најактивнији су у кријумчарењу опојних дрога. Вођа групе Мијатовић заједно са Трлајићем и другим члановима групе лишени су слободе због кријумчарења четири килограма кокаина и убрзо пуштени због "недостатка доказа". Кривична дела врше на подручју целог Београда. Реч је о веома организованој и наоружаној групи која је повезана са бившим и садашњим криминогеним групама у Београду, као што је била група покојног Сколета, са групом "Вождовачког клана", а тренутно су блиски са Недовић Зораном званим Шок.

"Шокова група"

Вођа групе је Недовић Зоран звани Шок а стални члан групе је Јевтовић Бранко звани Јорга. За вршење криминалних послова Недовић нема сталну групу али често ангажује припаднике из других криминалних група. Недовић има дугу криминалну прошлост и један је од ретких који још увек "опстаје" и има ауторитет у свим криминалним срединама. Водио је и организовао групу Ускоковић Зорана зв. Сколе, а близак је и са Андријом Драшковићем и Мијатовић Гораном зв. Мита. Довођен је у везу са организовањем убиства Аркана. Недовић и Јевтовић се налазе у бекству и "склонили" су се у иностранству. Основна криминална делатност његове групе је кријумчарење опојних дрога, у последње време недозвољена трговина нафтом, цигаретама, краденим возилима, као и враћање крадених возила за новац – "откуп". Кривична дела најчешће врше на простору Београда, повремено и на територији Србије и Црне Горе, а са својим члановима групе активан је у извршењу кривичних дела у иностранству нарочито у кријумчарењу опојних дрога. Као организатор и саветодавац учествовао је у групи Ускоковић Зорана зв. "Сколе" у извршењу више ликвидација. Недовић је особа врло неповерљива, конспиративна и приликом избора чланова група води рачуна кога ће да ангажује за извршење криминалних делатности.

"Сурчински клан"

Група је у криминалним срединама позната као "Сурчинска група", чији је вођа Буха Љубиша зв. Чуме, а стални чланови групе су: Миленковић Дејан зв. Багзи (Чуметов дугогодишњи нераздвојни пратилац), Наранџић Милан зв. Лимун, Јовановић Љубомир зв. Стаклени, истакнути чланови групе били су и пок. Шијан Зоран и Плећић Звонко. У извршењу свих тежих кривичних дела повезани су са Спасојевић Душаном и његовом групом, а у трговини наркотицима са Космајцем Драгославом. У периоду од 1990. године Буха и његова група бавила се одузимањем моторних возила и враћањем крадених аутомобила за новац. Чинили су организовану групу са Селенком Главуџаном из Батајнице. Кријумчарењем опојних дрога почели су да се баве нешто касније. Кријумчарење су вршили у већим количинама како за тржиште СРЈ тако и за тржиште земаља западне Европе. Велику материјалну добит стекли су недозвољеном трговином нафтом и нафтиним дериватима и цигаретама. Нелегално стечени новац пласирали су у легалне токове кроз разне инвестиције, као што су трговина нафтом, набавка и куповина машина за асфалтирање путева и др. У трансформацији новца у легалне токове директно је учествовао Ранковић Предраг звани Пецони. Према оперативним сазнањима заједно са групом Душана Спасојевића учествовали су у многим оружаним обрачунима и ликвидацијама у подземљу. Најжешћи обрачун био је са криминалном бандом Ускоковић Зорана званог Сколе, где је обострано било више мртвих и рањених. "Сурчинска група" заједно са Космајцем Драгославом и групом Душана Спасојевића представља најорганизованију међународну кријумчарску групу кокаина и хероина у овом делу Европе.

"Земунски клан"

Најмасовнија криминална група коју је организовао Спасојевић Душан звани Дуле и Кум (од стране МУП-а поднесено му је 27 кривичних пријава за разна кривична дела од чега је само 4 пута осуђиван на мање временске казне), чланови групе су Луковић Миле звани Кум (поднесено му је 28 кривичних пријава за извршење разних кривичних дела у кривичним евиденцијама води се као неосуђивано лице), Милосављевић Владимир звани Влада Будала (поднесено му је 22 кривичне пријаве за разна кривична дела, у кривичним евиденцијама води се као неосуђивано лице), Симовић Александар зв. Аца (поднесено му је 30 кривичних пријава за разна кривична дела, у кривичним евиденцијама води се као неосуђиван), Симовић Милош зв. Миша (поднето му је 37 кривичних пријава за разна кривична дела, по кривичним евиденцијама једанпут осуђиван као малолетно лице), Стевановић Славко, зв. Шумски, Бајић Никола зв. Баја, Милић Лоран звани Лоцко, Крсмановић Ђорђе, Крсмановић Душан, Константиновић Нинослав, зв. Нино, Јуришић Милан звани Јуре, Јовановић Владимир звани Јапанац, Нешковић Слободан звани Кобац и Миладиновић Драган звани Гагец. У извршењу кривичних дела укључују и велики број других лица из криминогених средина како из Београда и других градова Србије тако и Републике Црне Горе. Криминална делатност групе је извршење најтежих кривичних дела и то: убистава, покушаји убистава, отмице, разбојништава, изнуда – рекетирање, одузимање моторних возила и враћање оштећеним уз надокнаду, тешких крађа, насилничко понашање, недозвољено држање и ношење оружја и других дела. Једна од главних криминалних делатности групе Спасојевића је кријумчарење опојних дрога. У кријумчарењу дрога и илегалној препродаји исте повезани су са Космајац Драгославом и "Сурчинском групом". Заједно чине једну од најјачих међународних кријумчарских група за овај део Европе. Хероин најчешће кријумчаре из Турске, Бугарске и Косова, према земљама западне Европе, а организују набавку и транспорт кокаина из Јужне Америке, такође према земљама Европе. Оперативна сазнања указују да су у Београду, Новом Саду и Зрењанину као и другим већим градовима у Србији организовали "ланац" уличне препродаје опојне дроге хероин на "ситно". Спасојевићева група се у последњих неколико година сукобљавала и обрачунавала са многим криминалним групама и појединцима, а организовали су и извршили више ликвидација. Главни разлог обрачуна био је борба за примат и територију за извођење криминалних послова (обрачун са Сколетовом групом, Фишкалима из Пожаревца и др.). Једна од криминалних делатности групе је и одузимање моторних возила и враћање возила за новац. Крајем 2000. године и почетком 2001. делатност групе прерасла је у отмице људи и пуштање за милионе немачких марака. Због више извршених отмица против групе Дулета Спасојевића, Милета Луковића и других чланова тренутно се води истражни поступак у Четвртом суду у Београду. У извршењу кривичних дела група испољава дрскост, насиље и суровост и то чини уз употребу ватреног оружја. Отета лица и лица над којима су вршили изнуде и рекетирање, често држе у својим "приватним затворима". Од вршења наведених кривичних дела стекли су велики капитал, који покушавају да легализују кроз куповину некретнина, правећи тржне центре, локале, станове, као и куповину хотела и других објеката у иностранству (Спасојевић и Луковић као кумови у Земуну су направили огромне куће са базенима и великим тржним центром).