Београдска свадба

Заиста, шта ће Аустралијанац на Калемегдану!? Али да би одговор на ово иронично питање био јасан, кренимо редом.

Деведесетих, дорћолска породица К. оде за Аустралију. Познавали су један занат који је тамо више вредео него у Југославији. Ни тамо с послом нису били претерано срећни, али кадгод су се враћали причали су о дивним пријатељима које су тамо стекли. Ћерка сликарка упознала је момка са Новог Зеланда и као у свакој идиличној причи ово двоје младих желели су да се венчају. Договорено је да то буде септембра 2009. у Београду. Господин Ј. К., отац девојке, имао је много маште да овај догађај претвори у мали спектакл за званице, посебно за младожењу коме је требало показати срце Београда. За ову прилику дошли су његови родитељи и пријатељи, као и пријатељи Ј. К. са разних страна: Аустралије, Новог Зеланда, Италије, Енглеске. Венчање је обављено на бродићу који је кружио београдским рекама, а потом је славље настављено у кафани на 25. спрату некадашњег ЦК код „Ушћа”. Сунце је миловало београдску тврђаву нежним зрацима, град и реке. Да се заљубиш у Београд. Господин Ј. К. знао је да су његови ћерка и зет угостили англосаксонски млади свет, у коме су он и жена били добро дочекани као „гастарбајтери” и ово је био тренутак да уз помоћ дивног септембарског дана када се преламају лето и јесен, покаже град без водича, у коме се одиграва најважније породично славље у њиховом животу. Оваква идеја била је заиста фасцинантна јер су наши обични мали људи, спонтано без икаквих политичких и туристичких агенција, одрадили највећи посао за свој град и земљу у којој су рођени. Био је то догађај лепоте, достојанства и гостопримства, коме је присуствовало стотинак људи од којих половина странаца. Сви они требало је ту ведрину да понесу у свој завичај.

И све би ово била само приватна ствар једне породице да се није у „Политици” већ дан касније после свадбе појавила ова вест: „Аустралијски држављанин Џејмс Браун претучен је јуче око 13 сати на Калемегдану када су га у јавном тоалету у Београду напала двојица насилника па је превезен у Ургентни центар... После инцидента, полиција је доделила Аустралијанцима лично обезбеђење док не напусте Београд у који су кажу дошли да би присуствовали свадби свог познаника који се оженио Београђанком”.

И заиста , шта ће Аустралијанци на Калемегдану кад батинаши владају Београдом? Да ли је томе крива геј парада која није одржана или толеранција правосуђа према свакој врсти домаћег криминала.

Ако је за утеху гостима са свадбе, странцима који су већ у понедељак ујутру авионом из Београда „однели своје утиске” за Аустралију, Нови Зеланд и Енглеску, овде пребијају старце, отимају новчанике женама, убијају у сумрак односећи пар стотина динара. А графити „сами против свих” поново цртају Србију на мапи света.

Да ли се политичке странке, посланици у скупштини и други који треба да воде бригу о јавном моралу питају одакле долазе батинаши? И да ли је то будућност Србије.

новинар