Качкаваљ са Бабиног зуба

Стара планина припада групи венчаних планина, а њен главни венац се простире приближно од Зајечара до Црног мора у дужини од око 550 киломeтара и природна је граница са Бугарском. У Србији овај венац припада општинама Зајечар, Књажевац, Пирот и Димитровград. Од 1997. године одлуком Владе Србије овај појас је заштићен као парк природе "Стара планина" (14.200 хектара). Некада се ова планина звала Балканска па је цео простор по њој добио име.
Целокупни речни слив Старе планине припада Црном мору. У Србији се све реке са Старе планине сливају у Тимок или Нишаву. У свом доњем току река Височица гради Завојско језеро. Највиши водопади на Старој планини су Чунгуљски, висине 42 метра, и водопад Пуљ, у каскадама висине 64 метра.

Веома је мало прелаза са једне на другу страну планине. На територији Србије је само прелаз код Вршке чуке.

Заштитни знак Старе планине је стена Бабин зуб. То је специфичан морфолошки облик где је западна страна (књажевачка) карактеристична по вертикалним одсецима стена; издваја се обликом и подсећа на стари зуб, по чему је и добила име. Њена висина је 200 метара и приступачна је само алпинистима.

Сам врх Бабин зуб, као и наш део Старе планине, припада појасу континенталне климе, где су лета жарка, сушна и врела, а зиме хладне са јаким ветровима. Зими дува кошава која доноси снег. Снежни покривач се задржава од октобра до априла-маја.

Цело подручје је богато изворима. Поред планинског дома налази се извор из кога настаје Трговишки Тимок, а планинари су одувек користили ту воду за пиће.

Од давнина са на овим просторима прави најбољи качкаваљ на свету. Интересантно је да се до шездесетих година двадесетог века овај сир највише користио у исхрани у Белој кући. Омиљена јела овог краја су "белмуж", јагњеће печење и пастрмка.

Једна занимљивост, становништво са обе стране планине (српске и бугарске) користи у говору само по три падежа.

Специфичност су куће које су грађене од дрвета и камена са карактеристичним луковима. Овде се негују стари занати, колоритна народна ношња, која је чест мотив у изради модела савременог одевања. У свету је позната израда "пиротског ћилима" са карактеристичним шарама и начином ткања. Постоји и одржава се веома жива мануфактура прављења опанака, грнчарије, производа од коже.

Смештај се може пронаћи у истоименом хотелу "Бабин зуб", ЕПС турса и у планинарском дому, а са пиротске стране у хотелу "Планински дом".