Паника међу власницима НБА клубова

Долазак Михаила Прохорова у НБА и пре озваничења куповине Њу Џерсија заталасао је и најјачу кошаркашку лигу на свету и његову отаџбину.

Најбогатији руски олигарх, кога је лист „Форбс” са 9.500.000.000 долара рангирао на позицију број 40 у светским оквирима, пазарио је за 200.000.000 долара 80 одсто акција Нетса, као и 45 одсто власништва у будућој велелепној дворани „мрежица”, поставши тако први странац у чијем је поседу неки НБА клуб.

На Прохоровљеву изјаву да ће „трансакција допринети побољшању руске игре под обручима” поједини чланови парламента ове земље већ су оштро протестовали називајући цео посао „непатриотским чином” и „одливом новца од кога домаћи спорт неће имати никакву корист” („И Роман Абрамович је купио Челзи, па руски фудбал није напредовао”).

У САД Прохоров није дочекан на „нож”, мада је готово у свим медијима присутно копање по прошлости (контроверзе око четвородневног притвора у Француској 2007, итд) са посебним освртом на животни стил плејбоја и огромно трошење пара.

Баш ово последње је оно чега се остатак власничке елите највише и прибојава. Структура управљачког кадра НБА је шаренолика – неки су дипломирали на престижним универзитетима (Харвард, Јеjл, Принстон), други су остварили и сенаторске каријере (Херберт Кол уз Милвоки, а Глен Тејлор са Минесотом), трећи једва да су сакупили све разреде средње школе (Џорџ Шајн, Њу Орлеанс). Али заједнички именитељ им је да се углавном налазе на страницама „Форбса” у категорији „400 најбогатијих Американаца”: само 13 одсто власника није пронашло место у овом клубу одабраних.

Пол Ален (Портланд) је још увек апсолутни број један (бежи новопеченом другопласираном Прохорову за милијарду) иако је са двадесет „спао” на 10.500.000.000 долара и налази се на 32. позицији најбогатијих људи планете. Oн је 1975. са другом из гимназије (Били Гејтс) основао фирму „Мајкрософт”, напустивши после две године студирања колеџ Вашингтон стејт.

И док је Гејтс тренутно са 40.000.000.000 први „Баја Патак” планете, Ален се после напуштања „Мајкрософта” 1983. бавио свим и свачим.Опчињен је тајнама васионе па је тако учествовао у градњи првог приватног свемирског брода намењеног за комерцијалне летове (карта од 50.000 до 200.000 долара са сат дружења са звездама). У Сиjетлу је основао Музеј научне фантастике и Центар за проучавање ванземаљских облика живота. Дао је и 13.500.000 долара за џиновски радио-телескоп, а на својој јахти „Октопод” (100 метара дугачка, са два хеликоптера и подморницом од 15 метара), на почасном месту се налази столица капетана Спока из првог у бескрајном низу филмова серијала „Звездане стазе”.

Ален је поред Блејзерса власник и НФЛ лигаша Сиjетла. Када их је куповао био је веома загрејан за оба пројекта, али је Портланд убрзо постао тек скупа играчка.

Мањи део страхова упућен ка Прохорову јесте „синдром Ален”. Док је овај потоњи очигледно занесењак, 44-годишњи руски тајкун је изразито спортски тип (висок 204 цм, играо кошарку у средњошколским и студентским данима, поседује акције ЦСКА, двоструког првака Евро лиге, ужива у вожњи џет-скија...) са нескривеном склоношћу ка лепшем полу.

Оно што много више брине „власничку братију” јесу новински текстови, и то не само у „жутој штампи”, са тврдњама да је Прохоров на двонедељном летовању потрошио чак 10.000.000 зелених новчаница. Шта ако одлучи да се 2010. уопште не одмара, него огромна финансијска средства уложи у довођење мега старова попут Леброна Џејмса (Кливленд), Двејна Вејда (Мајами) или Криса Боша (Торонто), кошаркаша са статусом слободних агената од 1. јула наредне године?

До појаве Прохорова, баш да би се спречила прекомерна концентрација асова на једном месту, одлично је функционисала тзв. „такса на луксуз”: на сваки потрошени долар преко одређене суме за ту сезону (у 2009/10.то је било 70.000.000) један би ишао у касу лиге. Па ко воли нек изволи, или – прави изазов за Прохорова.

Неки медији спекулишу да ће он поред 200.000.000 долара, Брусу Ретнеру, досадашњем већинском власнику Њу Џерсија, „помоћи” са још пола милијарде у остварењу пословног подухвата тешког 4.900.000.000 долара. Реч је о новој дворани (вредност радова 800.000.000) Нетса у њујоршком Бруклину, али и пословно – стамбеном комплексу око ње. Ратнер је пристао да у купопродајном уговору буде и следећа опција: Прохоров може да постане власник и 20 одсто деоница његове компаније извођача радова будућег „града у граду”.

Већина власника НБА клубова је по дефиницији конзервативне оријентације. Ипак, биолошки часовник је неумољив, па они са хладноратовским сећањима полако напуштају сцену, препуштајући водећу улогу ако не либералнијим, онда сигурно онима који у свеопштој економској кризи не гледају на толико потребан капитал као на идеолошку категорију. Тако су Србија и НБА у нечему постали слични: нема развоја без страних средстава.

Најизразитији представник „новог таласа” је свакако харизматични Марк Кјубан, Даласов „несташни дечко”. У протеклих пет, шест година, на име казни због разноразних „вербалних деликата”, платио је лиги више од 1.500.000 долара. Новце је зарадио (процењен на 1.800.000.000 долара) искористивши процват интернета и компјутерске технологије. За Прохорова каже: „Свиђа ми се и верујем да ће у НБА донети нове идеје и погледе. Надам се да је ово само почетак међународних инвестиција. Плус, учио сам руски у средњој школи, па ћу сада моћи да освежим своје знање...”

Ратко Павловић