Нема старих донатора

По броју обављених трансплантација Србија заостаје за европским државама. Иако је у нашој земљи први орган, бубрег, пресађен 1973. године, од тада је слична операција изведена мање од 1.400 пута. На тај начин нов бубрег за 36 година је добило 1.320 људи, ново срце осморо пацијената, а неколицина је добила јетру.

Премало, јер стручњаци кажу да би у Србији сваке године требало да се уради 400–500 трансплантација бубрега, 100–150 јетре и 20–30 срца. Такође, да би се успоставио редован програм пресађивања органа, нашој земљи је потребно око два милиона потенцијалних донатора.

Дакако, осим малог броја трансплантација у односу на потребе, проблем у Србији јесте и то што су у већини случајева донатори живи сродници. Много су ређи случајеви пресађивања органа са преминулих који су своје виталне делове завештали, односно уписали се на донаторску листу. Нема, дакле, свести или обавештености која би Србе подстакла да се одлуче на овај хуман чин.

Додатну невољу представља и то што људи старији од 55 година, како су показале анкете, сами себе у великом броју случајева сматрају престарим да би завештали органе. А стручњаци за трансплантацију, суочени са проблемом много веће „потражње” него „понуде”, истичу да године нису препрека за хумани чин и подвлаче: „Најстарији донатор органа имао је 104 године. Један од виталних делова тела овог Британца успешно је пресађен у тридесетогодишњу девојку”.

Наиме, само у два случаја особа уопште не може завештати органе – уколико болује од ХИВ-а или изузетно ретке варијанте Кројцфелд–Јакобове болести. Сви остали, без обзира на године, „долазе у обзир” и после смрти могу спасти нечији живот остављајући један (или више) од 23 органа које савремена медицина успешно може преместити из једног у друго тело.

Такође, болести срца, плућа, бубрега... нису препрека да неко буде донатор, јер иако ови људи не могу завештати оболеле органе, могу здраве. У нашој земљи у пет установа (клинички центри у Београду, Новом Саду и Нишу, ВМА и Универзитетска дечја клиника) до сада су рађене трансплантације бубрега, јетре и срца, а према најавама министра здравља Томице Милосављевића, на тој листи ускоро би могли да се нађу и панкреас, плућа и танко црево. Такође, неповољна ситуација за све оне који чекају на трансплантацију могла би ускоро да буде поправљена потписивањем сарадње између Србије и међународне фондације „Евротрансплант” која посредује у области трансплантације органа у седам европских земаља.