ТОМО ЗОРИЋ

Зло се буди тамо где добар човек не ради ништа, где тасови људске разложности падају у понор. По ко зна који пут у својој историји српска држава поново води битку за свој опстанак, част и достојанство. То је битка за праведно друштво у коме ће живети слободни појединци. Друштво у којем ће владати закон и у којем ће се ред и поредак подредити слободи човека, али не слободи од одговорности, већ слободи да се чини оно што је добро и исправно.

За државу се ваља борити или ће нас историја избрисати. Како је сила главни елемент државе нужно је да се она доведе у склад са човековом слободом која држави тек сад даје легитимитет. За правду и истину се треба борити јер оне и јесу вечни пламен који избија из тамне стварности. Државне институције, некада крхке и неразвијене под теретом ратова, санкција и транзиције најзад постају снажне, одлучне и бескомпромисне у борби против свега што је баласт здравља овог друштва.

Тежак задатак остварује се не само на добрим темељима владавине права и општих вредности, већ и тако што се пасивно очекивање догађаја замењује врлином и активним превладавањем несклоних околности. Један од добрих примера за то је и рад Специјалног тужилаштва.

Стварање јаке државе и њених институција први су предуслов за ефикасну борбу против криминала уопште, па и организованог, као најопаснијег појавног облика. Специјално тужилаштво управо је и створено да се ухвати укоштац са овом немани – лајанском хидром (митолошким створењем којем по одсецању главе израста друга).

Да ли је могуће сузбити организовани криминал? Неопходно је створити климу да се код криминалаца створи осећај угрожености, страха и немоћи јер не би криминал био снажан да је осетио да је држава јака и да адекватно може да реагује. Свако ко се огрешио о закон наћи ће се на удару закона и мораће да одговара за све што је урадио без изузетка.

Сада се у Специјалном тужилаштву процесуирају предмети о којима се до јуче није ни размишљало, попут такозваних друмске, стечајне, саобраћајне и дуванске мафије, у чијој основи лежи основни проблем ове државе, а то је корупција. Корупција је везивно ткиво организованог криминала и таква симбиоза једном створена је нераскидива. У томе је тајна еликсира дуговечности и отпорности организованог криминала на све акције државе предузете против њега. Зато Специјално тужилаштво почиње да користи модерне истражне технике које се користе у западној Европи, попут тајног агента, симулованих послова и услуга, мера електронског надзора, контролисаних испорука, са циљем да створи климу да свако ко крши закон зна да је држава ту, да може да реагује, да није недодирљив.

Право као исправан ум (ratio recta) није само норма о ономе што треба да буде, већ и одређена вредност која живот грађана приближава идеји правде. Може ли се римска максима остварити у Србији? Ibi potest valere populus ubi leges valent – народ може бити моћан тамо где владају моћни закони. Србија може, Србија хоће. Има добрих људи који неће дозволити да мрачни рецидиви организованог криминала поново постану господари живота и смрти, а ми обични грађани неми посматрачи своје судбине.

Портпарол Специјалног тужилаштва за организовани криминал