„Летећи тањир” у рударској престоници

У Доњецку је 29. августа свечано отворен стадион за који се прича да превазилази и најстроже захтеве Европске фудбалске федерације (Уефа). На њему ће се играти на Европском првенству 2012, а припадаће Шахтјору, последњем освајачу Купа Уефе и противнику Партизана у предстојећој Лиги Европе.

Стадион се зове „Донбас арена”. Први део имена је назив области у којој се налази (Доњецки басен), а други је већ готово неизоставан када кум треба да крсти нови стадион.

Иза изградње стадиона од четиристо милиона евра стоји најбогатији Украјинац, депутат државне скупштине и председник Шахтјора Ринат Ахматов. На замисао да се у Доњецку сагради такав стадион дошао је када је на утакмици Француска – Украјина 1999. видео шта је створено у париском предграђу Сен Дени.

Свечано отварање „Арене Донбас” подсећало је на отварање олимпијских игара. Ахматов није жалио средства да то буде догађај о коме ће се приповедати с колена на колена, па је довео и амерички певачицу Бијонс.

Нови стадион је отворен на Дан рудара и Дан града (Доњецк је својеврсна рударска престоница). Не баш оригинално, али описују га као „летећи тањир” који се спустио у средиште града.

Додуше, има разлога за то, поготово кад се упореди са стадионом „Олимпијски” који му је први комшија. „Арена Донбас” кошта триста шездесет милиона евра (пројектант енглески „Аруп спорт” чије су дело и стадиони Манчестер ситија, Бајерна, итд, извођач радова турска „Енка), а плаћено је још четрдесет да се од Парка Лењинског Комсомола око стадиона направи пејзаж какав се само пожелети може (пројекат урадио немачки „Фагус”).

Стање траве на игралишту контролишу електронски уређаји, а ако сунце затаји ту је специјално осветљење. Трибине и кров под нагибом су тако пројектовани да су постигнути идеална видљивост игралишта и акустичност, плус се и гледалиште греје.

– Екипа која има навијаче има и будућност. Зато смо овај стадион саградили за гледаоце – похвалио се Ахматов.

Ево седам чуда којима се поносе творци „Арене Донбас”. Прво је само игралиште са савременим системом проветравања и наводњавања, контролом темпарутуре и слојем за заштиту од метана (то је, не заборавимо, рударски крај). Трава је довезена из Словеније и да би лепо напредовала доводи јој се ваздух у корење.

Семафори, тачније видео-екрани, постављени су на јужну и источну трибину и највећи су у Европи. Сваки од њих има 98 „квадрата”. Испод крова су смештена 272 рефлектора, а њихова јачина је 2.000 лукса (Уефа за стадион са пет звездица тражи најмање 1.400).

На стадиону нема плаћања готовином. Улази се специјалном електронском картицом и њоме се плаћа и у ресторанима (четири права и 52 „с ногу”), баровима, продавници спортске опреме, фитнес-центру, музеју Шахтјора.

Стадион (50.000 места) може да се напуни за један сат, а да се испразни за – осам минута.

Одржавање реда је с милиције пребачено на посебно обучене „домаћине”, којима помаће триста видео-камера. Фудбал је данас незамислив без пива, па су постављени апарати који пуне чашу за четири секунда. А на трибинама ће у касну јесен бити 12-14 степени топлије него напољу.

Али то није све чиме се градитељи поносе. Код главног, јужног улаза је постављена гранитна лопта-фонтана (направљена у Немачкој) тешка 30 тона (пречник 2,70 м), која се окреће око своје осе.

„Арена Донбас” је такозвани „паметни” стадион. Компјутеризовано је и аутоматизовано све што се може (на њему је 300 км каблова високе технологије).

Потрага за што бољим местом у гледалишту је прошлост. У Доњецку се са сваког дела трибине игралиште види као на длану, а и све се чује. Пројектанти тврде и да седишта, која су предвиђена за културне гледаоце, не могу да се поломе.

Семафори, то јест видео-екрани (подносе температуру од минуст 50 до плус 50 степенци целзијусових), понављају најзанимљивија збивања, па тако нема опасности за непажљиве гледаоце да не виде, на пример, гол. За рекламу су предвиђени панои дужине 267 м који ће давати праву слику, а не само информације.

Стадион је на јужној страни украшен грбом Шахтјора високим девет метара, широким четири и тешким три тоне. На западној трибини је амблем саме „Арене Донбас” која с пратећим постројењем има 50 тона и достиже осам метара.

За не дај боже постоји амбуланта. Прва помоћ је бесплатна.

У новинарској ложи има 1.158 места (Уефин стандард – најмање 450). Новинари имају посебан паркинг, сопствени ресторан, амбуланту, најбржи могући интернет, телефонске линије. Наравно, ту је и сала са прес-конференције и приступ фудбалерима за узимање изјава непосредно после утакмице.

Музеј Шахтјора (на украјинском Шахтар, значи рудар) прављен је за клуб који ће да освоји Лигу шампиона у шта је уверен његов председник Ахматов. А ноћу ће „Арена Донбас” с површином од 24.000 квадратних метара да светли у две боје – плавој и белој.

С јужне стране стадиона је вештачко језеро у коме су се већ настаниле дивље патке. То је део пејзажне архитектуре у парку од 25 хектара. У њему је више од 500 стабала и грмова (брест, ива, бреза, кестен, јоргован, храст). Да би се крупно дрвеће сачувало зими дебла ће им бити „огрнута” бамбусовом „мрежом”. А ружа ће бити толико да би могле да постану ново знамење Доњецка.