Паметни, добри, а сами

У последње време све више слободних другарица има навику да ми се на дружењима уз кафицу изјадају како никако не могу да нађу нормалног дечка и да ако познајем неког ко би им одговарао, „средим” неки случајни сусрет. С друге стране, неколико финих другова кад год ме виде коментаришу да полако почињу да се брину за себе, јер су и даље у „сингл” варијанти због тога што још није наишла она „права”. Како је могуће да нико не може да нађе партнера, а да се при том у друштву „котирају” као лепи, паметни, добри и ситуирани? А када им неког препоручите, имају обичај да кажу реченицу: „Само немој да ми кажеш да има добру душу”.

Разлози због којих су усамљени слични су и код једних и код других, али су им различити изговори због чега не допуштају да им нека особа освоји срце. Моја другарица Јеца већ пет година безуспешно покушава да нађе „фрајера”. Каже да у својој глави има визију идеалног мушкарца и да не жели да буде са типом само због тога да би се рекло да има дечка. С друге стране, моја рођака Лидија каже да је сама јер је савремени мушкарци одбијају због тога што не знају да се понашају, а пријатељица Неђа сматра да је највећи проблем у томе што су сви добри момци – већ заузети. Ту је и Маја, која је годинама несрећно заљубљена у бившег дечка који се оженио другом, а дефинитивно највише прича о безуспешним удварањима слушам од Рајке, која тврди да не може да се избори са силним досадним мушкарцима, јер је одбијају њихова упорност и саможивост.

– Многе девојке живе у стилу „Секса и града”, не желе да се везују на дуже стазе, траже искључиво момке који имају пуно новца, а кад им се спомене да би требало да размишљају о потомству јер имају тридесет и „кусур” година, оне „дигну нос” – каже мој друг Мики, додајући да њима уопште није лако у савременом свету где жене, како он сматра, владају. И док сви налазе неке разлоге због којих „потенцијални” момак или девојка никад не прелазе праг тог „потенцијалног”, психолози објашњавају да овај проблем није упечатљив само за наше поднебље, већ и за цео свет где је више од трећине људи усамљено.

Трка за каријером и борба за вишом платом довеле су до тога да нико неће да направи компромис и пружи шансу неком да се покаже у правом светлу. Можда он или она и не буду „идеални господин или госпођица”, али чини се да није у реду одбацити неког само због тога што вам се тог тренутка није допало шта је обукао или какву је фризуру направио. Никад се не зна да ли искрице могу да се појаве тек после трећег изласка и да баш та особа постане љубав вашег живота.