Словенија се не плаши српског капитала

Љубљана – Нема никаквих препрека за улазак српске робе на словеначко тржиште. Потенцијални инвеститори из Србије су добродошли у Словенију и у овој земљи могу да отворе фирму за само 24 сата и 5.000 евра.

То је јуче, уочи Пословног форума привредника Србије и Словеније, у разговору за „Политику” нагласио Зденко Павчек, председник Привредне коморе Словеније. Он је истакао и да нема никаквих политичких нити бирократских потешкоћа за српске компаније које су заинтересоване да своје производе продају у словеначким супермаркетима.

– Словенија ни на који начин не затвара врата српским инвеститорима – рекао је Павчек, одговарајући на питање због чега српски улагачи тешко продиру на тржиште Словеније.

Упитан због чега онда у овој држави нема српских трговинских ланаца, први човек словеначке привредне коморе је рекао да би разлог могао бити скупо земљиште.

– Не видим шта би друго могло да кочи српске инвеститоре. Словенија је држава отворене економије и не правимо никакву дискриминацију када је реч о страном капиталу – нагласио је Павчек.

Међутим, највећи број српских привредника који су јуче учествовали на Бизнис форуму овде у Љубљани не дели то мишљење. Тако Љубиша Јанков, директор продаје за инострано тржиште компаније „Јумис” из Ниша која се бави производњом хране, сматра да је готово немогуће да српски произвођачи пласирају робу у словеначким продавницама.

– Без икаквих проблема извозимо у све земље бивше Југославије, осим у Словенију. Наше производе је могуће купити у „Меркаторовим” супермаркетима у Србији, али не и у Словенији – жали се Јанков и додаје да је српским компанијама изузетно тешко и да добију дозволе за рад у овој држави.

Са овим проблемима упознат је и Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије, који је јуче, отварајући Српски пословни клуб у Љубљани, истакао да није задовољан пласманом српске робе на словеначко тржиште.

– Отварање Српског пословног клуба могло би да допринесе јачању нашег извоза у Словенију. Циљ нам је да српска роба буде позиционирана у Словенији у истој мери као словеначки производи у Србији – казао је Бугарин, подржавајући привреднике из Србије жељне пласмана робе у Словенију.

Има, међутим, и другачијих примера. Тако је зрењанинска „Беохемија Инхем” 2008. године успела да купи словеначку „Шампионку” за шест милиона евра.

– Марљивим радом и дуготрајним анализама тржишта успели смо да уђемо у словеначке супермаркете – каже Срђан Љубић, менаџер компаније „Беохемија Инхем”. – Сада се наши детерџенти, које производимо у Словенији, налазе у рафовима „Меркатора” и осталих трговинских ланаца равноправно са производима „Хенкела” и „Проктер и Гембла”. 

Још један пример да српским фирмама нису у потпуности затворена врата у Словенији јесте компанија „Комтрејд”, која је недавно купила словеначки „Хермес”. Сада ова фирма успешно послује на тржишту Европске уније, где продаје софтверска решења и годишње зарађује чак 300 милиона евра.

То је, према мишљењу Зденка Павчека, један од доказа да се Словенија не плаши српског капитала.

Н. Миковић

-----------------------------------------

У Словенију у два авиона

Упркос најавама о штедњи, српска државно-привредна делегација јуче је допутовала у Љубљану у два авиона. У једном, у коме је било довољно празних места, били су привредници, новинари и представници Привредне коморе Србије, а у другом председник Тадић, министри и директори јавних предузећа.

Додуше, многи привредници, углавном власници приватних фирми, попут Веселина Јевросимовића из компаније „Комтрејд”, на Пословни форум Србије и Словеније стигли су у сопственој режији, аутомобилом.