Бесрамни дизајн са крова света

Познати модни креатори, попут Марка Џејкобса, Доне Каран и Мајкла Корса, својим моделима за пролеће – лето 2010, живописним колоритом и оригиналним дизајнерским мустрама најавили су на њујоршкој смотри почетак бољих дана.

Марк Џејкобс, „бесрамни момак са крова света”, како су га назвали због његовог мота да добар дизајн не трпи стид, представио је, под будним оком Мадоне у првом реду, изразито дамску колекцију. За њом ће многи дизајнери заостајати најмање две сезоне, како оцењују њујоршки модни критичари. Џејкобсова пролећна модна линија богато набраних оковратника, бисерних декорација, уз мноштво чипканих радова прављена је за жене снажног карактера, спремне да прекораче устаљене границе. Како предлаже модни критичар „Њујорк тајмса”, размишљајте о женама које на пролеће буду носиле Џекобсове жабое и колоритне хаљине од жерсеја као о креативним типовима личности.

Неки од модела иду даље од тога – балон трудничке хаљине, нациговане и са намерно направљеним грешкама у кроју –  намењене су више снимању за насловну страну него шетњи по улици. За купце у продавницама Џејкобс је направио комплете у сивој боји, као и у нијансама бургундског вина, док јакне сенче војнички штепови. Дизајнер је замислио да би идеална комбинација са таквим топом управо биле припијене „фрулице” панталоне.

Нека од Џејкобсових одела, са оковратницима који се протежу дуж јакне и настављају се на сукњу или панталоне, могла би бити модни тренд будућности, сматрају критичари.

Футуристичке ципеле, по којима је овај дизајнер постао препознатљив, постале су још гломазније. Да ли због такве обуће или веома уских (цигарет) сукњи, али манекенке су пистом шетале ситним али убрзаним корацима, попут робота.

(/slika2)Џејкобс је задржао препознатљиву дизајнерску мустру, уносећи у колекцију јачи колорит, принтове, велике тачке, жути леопард дизајн, коцке и каишеве. Трапаво привезана машна за главу манекенке, торбе са срцима, браон чизме до глежњева и обиље бижутерије...

Колекција Доне Каран инспирисана је природом и њеним елементима – ваздухом, земљом, ветром, ватром – и прилагођена софистицираном урбаном стилу. 

Дизајнерка је желела да креира одећу која ће становницима градова омогућити да се добро осећају „већ самим погледом на себе и своје тело, а не само одласком ван града”. Јакне сашивене од унакрсно тканих материјала, у којима као да је проткано морско камење па могу бити идеална одевна комбинација за девојке, чинећи их живим шкољкама, које својим покретима буде ветар. Да се колорит ове модне линије не би претворио у сивило морског песка, Дона Каран убацила је ватру коралних елемената. Нису изостале наборане хаљине од жерсеја, које се савршено уклапају у препознатљив Д. К. модни стил – гардероба „од јутра до вечери”.

Још један дизајнер успео је да привуче пажњу њујоршких критичара – Мајкл Корс, чију ревију је отворио модел хаљине од беле коже, оштро сечен и са дијагонално ушивеним рајсфершлусом. Допуњавали су га пластични умеци, што је, према оценама критичара, асоцирало на футуристички изглед стјуардеса. Овакав заокрет у кроју многи оправдавају утицајем јапанских дизајнера на Корса, који су препознатљиви по модном „оживљавању” кашмирских одела или додавању још једне руке на моделима, која се умотава уз тело, као марама. Ту су и кимоно детаљи, као и техно-сукње, које су намењене особама које желе да се осећају удобно. Да цела колекција не буде исувише „роботична” и „озбиљна”, Корс је приказао и неколико драпираних хаљина, како би пружио руку помирења оним купцима који нису одушевљени моделима са неколико рамена или кожним панталонама.