„Непријатељски” гласови одлучују победника

После тајног гласања 107 чланова Међународног олимпијског комитета (МОК), данас око 19 часова у Копенхагену знаће се име организатора 32. летњих олимпијских игара 2016.

Колико су овог пута кандидати (Рио де Жанеиро, Чикаго, Токио, Мадрид) били изједначени можда најбоље сведоче речи Салиха Мудалала, представника Сирије у МОК: „Како да бирам између четворице синова своје браће”?

На завршном 45-минутном представљању (прво Чикаго, па онда Токио, Рио и Мадрид) у „Бела конвеншн центру” сви учесници најнеизвеснијег надметања у историји олимпијског покрета били су потпомогнути челницима својих земаља: Барак Обама са супругом Мишел (САД), Лула да Силва (Бразил), Јукио Хатајама (Јапан), краљевски пар Хуан Карлос и Софија (Шпанија). Плус, бивши и садашњи силни освајачи одличја, људи из шоу бизниса и естраде, бизнисмени...

„Бразилу Игре потребније него другима”

У прогнозама су се искристалисала два фаворита. Специјализовани сајтови за праћење избора незнатну предност дали су Рио де Жанеиру у односу на Чикаго, док је код букмејкера ситуација била обрнута.

Завршно лобирање, пре свега политичара, могло је да има утицај на неопредељене „бираче” што свакако није безначајно. Али сви аналитичари се слажу да ће победника одлучити „непријатељски” гласови.

У првом кругу гласања могућност да притисну дугме са именом неког од четири града имаће 99 чланова МОК, пошто непосредно заинтересовани не могу да учествују. Град са најмање гласова после сваког круга бива елиминисан, а победник је онај ко успе да обезбеди просту већину (половина плус један). Ту и лежи кључ успеха оних који остану у трци. Рио и Мадрид „деле” наклоност латиноамеричких држава у првом кругу и логично је да се елиминацијом једног од њих прелију овом другом. Али, логика је једно, а геополитичка реалност друго.

Велика борба водиће се и за наклоност 15 чланова МОК из Африке, највеће групације после Европе. Обама и Да Силва, два најхаризматичнија председника у Копенхагену, имају своје адуте: Обамин отац је рођен у Кенији, а Бразил је као надирућа светска економска сила у протеклих неколико година у „црни континент” упумпао силне милијарде долара.

Сваки од претендената за највећи скуп светских спортиста у 2016. имао је готово равномерно распоређен однос на релацији „за” и „против”.

Да Силва је за Рио (са предграђима 14.500.000 становника) и Бразил рекао да „осталим земљама олимпијске игре нису толико потребне, али његовој земљи јесу за подизање самопоуздања целе нације”. Уз то, кључни аргумент је да Јужна Америка (уз Африку) никада није организовала олимпијаду. Рио два пута (2004. и 2012.) није ушао у ужи избор, али је 2007. успешно организовао Панамеричке игре. Светско фудбалско првенство 2014. одржаће се у Бразилу. На први поглед не постоји боља препорука. У исто време то је мач са две оштрице јер многобројни спонзори не виде интерес да се два најзначајнија спортска догађаја, у тако кратком интервалу, одрже на истом месту.

(/slika2)Рио (ако добије Игре оне ће се одржати од 7. до 18. септембра) јесте „град са разгледнице”: довољно је само рећи одбојкаши на чувеној плажи Копакабана. Заштитни знак (или знаци) ипак није искључива привилегија „града карневала”: ништа мању пажњу не би привукли ни веслачи на чикашком језеру Мичиген, бициклисти испред Царске палате у Токију или фудбалери на „Бернабеу”...

Најснажнијом подршком становништва (чак 93 одсто) може да се похвали Мадрид (игре би биле од 5. до 21. августа), праћен Ријом (80 одсто), Чикагом (72 одсто) и Токијом (у априлу само 55,5 одсто, уз „близину” Пекинга 2008, главна мана јапанске престонице).

У минусима Рија је свакако најзначајнија висока стопа криминала. Иако се она из године у годину смањује ипак је прошле године на улицама овог мегаполиса убијено 2.069 људи, док је у Чикагу (Игре од 22. јула до 7. августа), у истом периоду страдало 510. У времену насиља, које нажалост није заобишло ни Београд, готово фрапантно звучи податак да се у Токију (35.000.000 душа с околином, олимпијада би се одржала од 31. августа до 11. септембра) дневно догоде две пљачке и само четири криминална чина годишње уз употребу ватреног оружја!

Токио је једини од кандидата организовао олимпијаду (1964), па ће,

ако победи, нека, тада изграђена борилишта, тек незнатно „нашминкати”. Сва догађања, уз беспрекорно организован јавни превоз (Чикаго и Рио су ту „најтањи”, Мадрид је више него добар) одржаће се у кругу од осам километара.

Рио има убедљиво највећи буџет

Осим Рија („Жоао Авеланж”) нико још нема подигнут олимпијски стадион. Токио је спреман да први пут у историји понуди објекат од 100.000 душа који ће функционисати искључиво уз употребу соларне енергије. Мадрид (7.000.000 становника) има већ спремних 77 одсто борилишта и ту карту потенцира. Чикаго (9.800.000 становника) ће свој стадион (уз још десет објеката) изградити као привремен, да би по завршетку евентуалних игара са 80.000 спао на 10.000 места и представљао би меморијалну позорницу у Вашингтон парку овог града.

Највећи планирани буџет за игре има Рио (око 15.000.000.000 долара јер треба изградити огроман део инфраструктуре), а затим следе Мадрид (5.600.000.000) и готово изједначени, са око пет милијарди „зелених новчаница” Токио и Чикаго. И док иза осталих градова у виду финансијских гаранција стоје државе, у Америци то није могуће у оваквим случајевима („подржављење” и одступање од неолибералног капитализма је „дозвољено” када економска криза закуца на врата): „град ветра” рачуна на приватне донације, спонзоре и приход од тв – права.

Иако сви некако у презентацијама ТВ права као да „гурају под тепих”, истичући остале предности, она ће највероватније и пресудити победника „мртве трке”. То је основна (уз „обаманију”) предност Чикага, без обзира на то што се и Рио практично налази у истој часовној зони (један сат испред Њујорка) и не би било потребе, као безброј пута раније, померати сатнице због наступа америчких спортиста. Или, да би МОК добио млеко (новац) мора да плати краве (доминантни спонзори су још увек америчке компаније).

(/slika3)У потрази за новцем Међународни олимпијски комитет је пре непуних годину дана повукао два радикална потеза. Прво је у децембру 2008, после 52 године заједничког рада, прекинуо сарадњу са Европском телевизијском унијом (ЕБУ), глатко одбивши финансијску понуду „уједињене Европе” за права ТВ преноса Зимских игара 2014. у Сочију и летњих 2016.

Одмах затим Жак Рог, председник МОК, саопштио је да ће се са заинтересованима о ТВ правима преговарати тек после 2. октобра 2009.

Из МОК кажу да из трке нису елиминисани јавни сервиси и да ће тако, теоретски, и „Би Би Си” моћи да победи у Великој Британији и настави скоро шездесетогодишњу традицију преноса Игара. Наравно, ако највише плати.

Европске дилеме нису ништа наспрам онога што се „кува” у САД, пошто су Американци за олимпијаде увек давали више новца од било које друге земље.

Поређења ради ЕБУ је „Пекинг 2008” платила 443.400.000, а „Торино 2006” 135.000.000 долара. Исте Игре у Кини америчку ТВ компанију Ен Би Си коштале су 1.706.000.000, а у Италији 833.000.000 долара. За Ванкувер 2010. и Лондон 2012. Ен Би Си је издвојила збирно 2.201.000.000 или 64.700.000 долара по такмичарском дану.

Ако се чланови МОК у Копенхагену определе да домаћин Игара 2016. буде Чикаго, неки од великих економских играча са својом понудом обориће све досадашње рекорде...

Ратко Павловић