Група „Америка“ учила од Готија

Једна од најјачих криминалних организација са ових простора је свакако група „Америка”. Ова међународна криминална група била је најјача у Београду током друге половине деведесетих, када је са асфалта истиснула тада неприкосновени „вождовачки клан”, а упоследње време покушавају да поново преузму примат у подземљу Србије. Причало се да је групу основао тадашњи Ресор државне безбедности, са циљем да елиминише све оне који су почели да раде „на своју руку”. Екипу су чинили криминалци који су пре ратова на овим просторима радили у САД, где су под окриљем мафије, чији је вођа био Џон Готи, изучавали „занат”.

Вођом групе сматра се Милета Миљанић, који важи за највећег дилера кокаина из Јужне Америке у Европу. Од јануара 2004. године, Милета, звани Мајк, из Барајева, налази се у швајцарском затвору због сумње да је неколико година раније организовао пребацивање 114 килограма кокаина у Атину. Касније је транспортован у Грчку, а у фебруару ове године пуштен је на слободу из строго чуваног затвора на Криту.

Као други на списку вођа овог клана је Зоран Јакшић, родом из Зрењанина. Он је тренутно у немачком затвору, а полицији је пао у руке када је у његовом аутомобилу нађено девет килограма кокаина. За трећим, Жељком Максимовићем Маком, расписана је потерница због оптужбе за убиство полицијског генерала Бошка Бухе. Максимовић је 1995. године био оптужен за убиство полицајца Горана Радуловића, али је ослобођен кривице.

Слоба Шолаја, четврти на списку од 17 чланова језгра мафије, помињан је као један од водећих људи задужен за шверц кокаина. У медијима је описиван као контроверзни бањалучки бизнисмен који је у октобру 2000. године из Панаме у БиХ „увезао” 164 килограма чистог кокаина.

У такозваној америчкој групи значајно место заузима и Иван Делић из Будве, за кога се тврди да је у вези са ДБ Црне Горе, а који је „радио” заједно са Војом Американцем. Његово име се још 2001. године повезивало са убиством бившег савезног министра одбране Павла Булатовића, ликвидираног 7. фебруара 2000. у ресторану Фудбалског клуба „Рад”, у Београду. Делић је прозиван и после експлозије у Будви у септембру 2002. године, када су убијени Дарио и Марија Шурина, Делићева вереница која је тада била у другом стању. Њихови родитељи, Мирко и Нада Шурина, директно су оптужили Делића за убиство њихове деце, али и за умешаност у друге ликвидације.

Све ове податке полиција је добила од сведока који се води под псеудонимом Срећко, а чије је раскомадано тело нађено 2003. У Мађарској.

Током тих година ликвидирани су многи криминалци које су, по сазнањима полиције и обавештајних служби, убили управо чланови „Групе Америка”. Наводно, група стоји иза убистава Радета Ћалдовића Ћенте, Милана Рогановића Роге, Мише Цветичанина, Бојана Петровића, Јусуфа Булића, Зорана Шијана и других. Исти извори кажу да су припадници ове организације убили и министра одбране Павла Булатовића, Радована Стојчића Баџу, тадашњег првог човека МУП-а Србије, Зорана Тодоровића Кундака, генералног секретара ЈУЛ-а, као и полицијске инспекторе Драгана Радишића, Драгана Симића и Милорада Влаховића.