Судије у неизвесности

„Од 1. децембра до 20. јануара у Србији се неће судити“,кажу судије.

„Није тачно. Судови ће радити, али смањеним капацитетом“, одговарају у Министарству правде.

Постоји препорука Врховног суда да се суђења не заказују после 30. новембра, тврде неке судије.

„Нема такве препоруке, ни писане ни усмене. Одакле вам таква информација?“, пита нас председница Врховног суда.

Како да заказујемо рочишта за јануар и фебруар? У ком суду и код ког судије, питају се делиоци правде.

Судски пословник ће уредити све детаље преласка на нову судску мрежу, кажу у врху правосудне власти.

Незваничне тврдње српских судија, које предвиђају колапс правосуђа све до лета, могли смо чути у Врњачкој бањи, иза кулиса редовног годишњег семинара у организацији Врховног суда. Потпуно другачије информације добијамо од званичника у Министарству правде и Високом савету судства. Судиће се у децембру, и поред селидбе судова и одлука о избору судија, кажу они. Нова судска мрежа званично почиње првог дана 2010. године, али се до половине јануара „ионако никад није радило“ и може се очекивати да прва суђења у новој мрежи почну крајем јануара.

Никада се није догодило да као oвог пута на семинару судија у Врњачкој бањи говоре и председник владе и шеф парламента и министар правде, чак и министар полиције. Око 1.500 судија, који су дошли из свих судова у Србији, пажљиво је слушало шта ће рећи високи државни званичници. Већина њих нису сигурни да ли ће бити изабрани за судију и шта ће радити ако не буду изабрани. За једно судијско место конкурисала су два кандидата. За 2.453 судијска места пријавило се 5.050 људи. Међу њима је око 2.200 садашњих судија и 470 судија за прекршаје.

Напета атмосфера, неизвесност, па и страх, осећају се у сваком разговору. Док једни причају како никада није било замерки на њихов рад и да имају велики проценат потврђених пресуда, други већ размишљају како ће издржавати породицу ако не буду изабрани. За новине нико неће да говори под својим именом и презименом. Неки се повлаче кад чују да новинар седи у друштву.

„Само ми није јасно како ће мањи број судија да ради брже и боље него већи број судија“, пита се за доручком председник једног суда у Шумадији и жури на свечано отварање семинара.

„То ти је као да на утакмицу са Барселоном пошаљеш тим од девет играча“,каже његов колега из Срема.

„А Барселона јака!“,додаје адвокат из Апатина.

„Кад буду видели да не може да се ради са тако малим бројем судија, расписаће нови конкурс, па ће нове судије бирати Скупштина“, каже млади београдски судија у башти хотела „Звезда“.

(/slika2)„Убациће још од 600 до 800 нових људи, политички подобних“,предвиђа адвокатица из Крагујевца, бивши судија, док испија нес кафу на поподневном сунцу.

Судије ће бирати струка, а не политика, нагласили су званичници. Нови број судија у Србији одређен је на основу нових надлежности судова и броја примљених предмета. У судовима опште и посебне надлежности биће укупно 1.838 судија и још 620 у прекршајним судовима који ће сада први пут бити део правосудног система.

Очекивало се да почетком октобра буду саопштена имена изабраних судија у Врховни касациони суд, њих 29. Тада би бар нешто било извесно. Међутим, избор кандидата за највиши суд још није завршен, а то је појачало тензије. Остало је још нешто више од месец и по дана до крајњег законског рока, 1. децембра, када Високи савет судства треба да саопшти имена изабраних кандидата. Кренуће од врха, ка нижим судовима, где се напетост највише осећа у свакодневном раду и колегијалним односима.

Говори се чак и о томе да ће општи избор свих судија бити завршен тек крајем децембра. То суштински ништа не мења. Све садашње судије биће на дужности до 31. децембра. Од 1. јануара имаћемо ново правосуђе. Судови ће се звати другачије него сада и изабране судије заузеће нова радна места. Можда ће изгледати као да је неко само притиснуо невидљиво дугме за „ресетовање“ правосуђа, али реч је о темељној обнови читавог система, уз огроман посао великог броја људи који се труде да пажљиво испланирају и спроведу сваки детаљ, од тога како ће се бирати судије до опреме судских зграда и техничких питања селидбе списа.– Претпоставка је да ће већи део садашњег судијског састава остати у правосуђу – рекао нам је помоћник министра правде Војкан Симић. – Судови ће радити у децембру и јануару, али смањеним капацитетом. Заказиваће се поступци који су хитни, доносиће се одлуке, а у првој половини јануара никада се није ни судило и прва суђења ће, као и до сада, бити заказивана од 20. јануара. Наравно, потребно је време да нова судска мрежа почне да ради уиграним темпом и свесни смо да ће доћи до извесног успоравања, али то је неминовни пратилац реформе.

Нова судска мрежа треба да обезбеди да судијски посао буде равномерно распоређен а не да, као сада, судија у Београду има чак сто пута више предмета од судија у неким малим местима. У томе би требало да је кључ за одговор на питање како ће се огроман посао завршавати са мањим бројем судија.

Резултати реформе моћи ће да се процењују крајем 2010. године, каже Ната Месаровић. Њен састанак, у Врњачкој бањи, са председницима свих судова био је затворен за јавност. Они су постављали питања о организацији рада будућих судова, која ће тек бити прецизно одређена новим судским пословником. На пословнику се интензивно ради и очекује се да буде завршен до децембра.

Питали смо Нату Месаровић за коментар о нагађањима да судови неће радити у децембру и јануару, као и о гласинама да постоји препорука Врховног суда да се после 30. новембра не заказују суђења.– Не постоји таква препорука, ни у писаној форми, ни усмено. Судови морају да раде у децембру. Нема разлога да се не суди. Сви притворски предмети, спорови из области породичних односа и многи други су хитни. Не знам коме је у интересу да шири гласине о паралисању правосудног система. Моја порука свим судијама је да суде и пресуђују, а неизвесност може постојати само у вези са појединачним случајевима – да ли ће неко бити председник суда и да ли ће бити изабран за судију – каже за „Политику“ Ната Месаровић, председница Високог савета судства и в. д. председника Врховног суда Србије.

Све пријаве кандидата за судије су разврстане. Направљени су спискови кандидата по судовима и очекује се да наредних дана Високи савет почне да бира судије.

Александра Петровић

-----------------------------------------------------------

Нема колапса

– Ако сваки од 2.000 судија добије само један предмет дневно, то је 2.000 рочишта која се морају одржати. Ако се не би судило 20 дана, онда бисмо имали чак 40.000 неодржаних претреса или рочишта и то би била потпуна парализа правосудног система. Према томе, у децембру и јануару ће се судити – каже за „Политику“ Ната Месаровић.

-----------------------------------------------------------

Остају без посла али не и без плате

Неизабране судије остаће без посла али не и без плате за наредних шест месеци. Имају право да конкуришу за места стручног сарадника и саветника у судовима.– Судије које не буду изабране на општим изборима за нову судску мрежу, имају законско право да примају плату још шест месеци, и то у износу који су примале у тренутку престанка дужности. Тај рок може бити продужен за још шест месеци ако у том периоду судија стиче право на пензију. То је предвиђено чланом 101. Закона о судијама. Судије пред пензијом су материјално најбоље обезбеђене јер ће још годину дана примати плату у случају да не буду изабране – каже Ната Месаровић.

-----------------------------------------------------------

За највиши суд 186 кандидата

Како сазнајемо, за 29 судијских места у Врховном касационом суду конкурисало је 186 кандидата. Њих 25 поднело је пријаву само за највиши суд и, ако неко од њих не буде изабран, остаће без посла. Остали су поднели пријаве и за Апелациони, Управни, Виши привредни и Виши прекршајни суд.