Србин у Санадеровој влади

Загреб – Слободан Узелац (60), универзитетски професор у Загребу и досадашњи државни секретар за науку, постао је први Србин потпредседник владе Хрватске, од када се она отцепила од Југославије 1991. године. Узелац дуго делује у науци, али и у политици, како пре рата у Хрватској, тако и у обнављању институција и колективитета српске заједнице за време и после оружаних борби у бившој југословенској републици током прве половине 90-их.
Узелац је по професији дефектолог, и из те области је докторирао 1981. на Дефектолошком факултету у Београду, а био је последњи секретар Градског комитета Савеза комуниста Хрватске (СКХ) у Загребу, када се, како је рекао, осећао "као лучоноша новог ветра". Наиме, Узелац је водио снажну екипу која је по погледима била модернија и по капацитетима јача од оне у Централном комитету СКХ, односно "људе који су видели да је концепт једнопартијског система преживио и да нема смисла да се брани па су заговарали миран прелаз у социјалдемократију".

Из тог периода датира и Узелчево неслагање о појединим темама у вези са Косовом и Метохијом, па се тако скоро посвађао са ондашњим српским лидером Слободаном Милошевићем. Узелац се, наиме, побунио против привилегованог запошљавања Српкиња и Црногорки у покрајини у фабрикама грађеним средствима која су издвајана за развој покрајине, сматрајући да се тако смањује број припадника два народа јер је наталитет најнижи код жена које раде. Тада је Узелац тврдио да средства треба давати девојкама и женама да остану на селу и тако допринесу повећању наталитета.

С друге стране, Узелац се залагао да у Загребу запошљавају Албанце у државној управи јер ни тада ни данас, уз ретке изузетке, ни један од њих није тамо нашао место.

У атмосфери страха и разбуктавања национализама после 14. конгреса Савеза комуниста Југославије (СКЈ) 1990, када се СКЈ распао, Узелцу је истекао мандат и он се повукао из политике, да би се у њу убрзо вратио као један од оних Срба у Хрватској који нису дозволили да буду истерани из земље својих прадедова.

Узелац се међу првима, заједно са такође универзитетским професором Милорадом Пуповцем, посветио "скупљању остатака" и грађењу српских институција, Српског демократског форума, после кога је 1992/1993. следило обнављање Српског културног друштва "Просвјете" чији је он председник био шест година.

После хрватске војно-полицијске акције "Олуја" на Републику Српску Крајину, у августу 1995, Узелац је учествовао у спасавању имовине и реликвија Српске православне цркве. Истовремено је Слободан Узелац радио на оснивању Српског народног вијећа које је од установљења 1997. постало кровна институција Срба у Хрватској, а сада је као координација српских већа по жупанијама највиши орган српске мањинске самоуправе у земљи.

Узелац, који се од 1973. непрекидно бави научним радом и руковођењем на Едукацијско-рехабилитацијском факултету (ранијем Факултету за дефектологију), има значајну улогу и у оснивању разних облика наставе за српске ученике и студенте у Хрватској.

Тако је Узелац, поред осталог, заслужан што су на Учитељској академији у Загребу формирани смерови учитеља разредне и предшколске наставе који су додатно оспособљени да држе и предавања на српском језику и да подучавају писму.

Слободан Узелац је активан и у Самосталној демократској српској странци (СДСС) која и у новом сазиву Хрватског сабора има три посланика. До именовања у Сабору на високу функцију Узелац је у влади премијера Иве Санадера био државни секретар за науку у Министарству науке, образовања и спорта, ресор који је практично и водио последњих месеци пред парламентарне изборе.