Елвис је мртав?

Чик погодите када ми је последњи пут уплаћен неки ауторски хонорар? И колико сам од њега могао ’леба да се наједем? А стално нешто пишем, правим концепције, смишљам нове пројекте. Што би рекли – вредан момак. Вредан као Mрав из басне. Сећате се? Онај мали, симпатичан, неугледан, неуморан. Црнпурасти мишићавко, типичан представник радничке класе, завршио је каријеру као технолошки вишак. Без решеног стамбеног питања, без пребијеног цвоњка, без здравственог осигурања и без пензије – јер његов послодавац није уплаћивао доприносе! За то време, комшија Цврчак, естрадни уметник, љуљушкао се на јахти коју је купио од тантијема. Пензију је, такође, обезбедио. Стизаће му редовно, пуних 70 година након што је објавио први це-де јер био је довољно мудар да своја извођачка права остварује ван Србије. У супротном, прошао би исто као комша Мрав.

Нашој држави небитно је да ли сте носилац свежих и оригиналних идеја или сте марионета који понавља туђе покрете. Сасвим је свеједно да ли сте део неког марљивог талентованог тима или сте део зомби-екипе која даноноћно лоче пиво, пуши марихуану и церека се „блејећи” у паркићу иза зграде. Ови други су, ако ништа друго, барем добре муштерије.

Некако у исто време када су грађани добили енормно увећане рачуне за порез на некретнине, чланови групе С. А. Р. С. добили су хонорар од ауторских и извођачких права на емитовање песме ,,Буђав лебац”. Момци су, и музички и текстуално, направили заиста сјајну нумеру. Право мало реге ремек-дело за најшире народне масе! Као таква, песма је постала мегахит. А, када у било којој иоле нормалној држави направиш хит дело (компонујеш веооооома слушану песму, објавиш бестселер, снимиш блокбастер, изводе ти драму на најеминентнијим позоришним сценама) по аутоматизму постајеш богат човек. Веома богат! Ауторске личности се, тамо негде, с правом цене, а њихов таленат и рад адекватно се награђују. То се, једноставно и беспоговорно, подразумева. Нема „али...”! Све се лепо прати, бележи и поштено исплаћује.

Примера ради, Елвис Присли је прошле године инкасирао читавих 52.000.000 долара. Краљ рокенрола ту импозантну суму из објективних разлога није у могућности да троши (или инвестира), али зато његова деца и унуци јесу! Ко од наших истакнутих уметника може својим изузетним талентом и радом да обезбеди унуке? Не може ни децу! А, како сада ствари стоје – изгледа да неће моћи ни себе! Та муцајућа привилегија „обезбеђених пра-пра-праунука” код нас је резервисана само за привредне криминалце чије је пословање цео државни апарат узео у заштиту.

Не кажем да у тим далеким „вансрпским” државама не постоје олигарси. Инострани тајкуни, као и њихова деца и чукунунуци, живе слично као и ови наши. Односно као комша Цврчак. Љуљушкају се на јахтама...

Не чуди ме да су у овој нашој малој земљи ноторне глупости, без било какве драматургије (познате под називом Big Brother и њему слични ТВ-бисери), пронашле изузетно плодно медијско ухлебљење. Код нас је одавно завладало правило: „Скини се што више можеш пред милионским ТВ-аудиторијумом па ћемо ти доделити почасну титулу славне особе!” Није битно што ниси компетентан нити имаш трунчицу било каквог талента. То је у 21. веку ирелевантно.

Тамо далеко, Елвис је мртав (јесте, заиста), али су још жива сва његова права. Овде код нас уметници су још живи (гле, чуда) али су зато мртва сва њихова права.

драмски писац и филмски редитељ