Арктик на танком леду

Уместо класичних санки какве су раније вукли пси, поларне експедиције мораће убудуће да обезбеде неку врсту кануа који може да се вуче по леду, а ронилачка опрема биће обавезна. Таква је бар прогноза британске експедиције која се у мају вратила са Арктика и јуче саопштила прве резултате на основу до сада јединственог начина мерења леда.

Подаци о дебљини и површини леденог покривача на Северном полу тренутно се анализирају на Кембриџу, а први показатељи говоре да је лед новији и тањи него што се очекивало, пише на сајту експедиције „Катлин”.

То значи да ће, по прогнози британских истраживача и научника, већ за десет година бродови лети шпартати Арктиком, а за двадесет ће, такође у летњем периоду, постајати отворено море, потпуно без леда.

Краткорочни позитивни ефекти су предвидљиви: лакши прилаз резервама нафте и гаса, додуше уз известан сукоб територијалних претендената, и жив поморски саобраћај, јер би се пут од Далеког истока до Европе смањио за скоро 5.000 километара у односу на пловидбу кроз Суец.

Међутим, на другој страни су дугорочне последице за планету: опасност од још бржег глобалног загревања, промењени обрасци циркулације у океанима и атмосфери и неизвесне последице за еко-системе.

Уместо да лед рефлектује 85 одсто сунчеве топлоте, море би је упијало, што значи да би се драстично променио хабитат океанских врста.

(/slika2)Мартин Сомеркорн из Светског фонда за природу, који је био партнер у поменутој експедицији, изнео је катастрофично упозорење о могућим екстремним климатским променама и поплавама које ће угрозити четвртину човечанства.

На путањи дугој 435 километара, северно од Канаде, трочлана екипа је очекивала да ће наћи слојеве вишегодишњег леда. Већина ледених плоча није међутим била дебља од 180 центиметара и у питању је био нови лед од прошле зиме, пренео је Би-Би-Си.

 „Лед ће се до 2020. године повући до зоне северно од Гренланда и Елсмеровог острва и биће га мање него пола садашњег у летњем периоду. Промена арктичког леда је највећи показатељ како је глобално загревање физички променило планету”, рекао је професор Питер Вадхамс са универзитета у Кембриџу, који још од шездесетих година проучава арктички лед.

Информације које су јуче у Лондону саопштили чланови експедиције „Катлин” и Светски фонд за природу биће од користи пред децембарски климатски самит у Копенхагену, али тешко да ће смањити јаз који научну заједницу и ширу популацију дели на климатске скептике, на једној страни, који тврде да на глобално загревање не утиче човек, већ природни циклуси, и алармисте, на другој, који предвиђају стравичне последице уколико се одмах не предузму потребне мере, у првом реду смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште.

Ови први су пожурили да оспоре закључке британске експедиције, позивајући се на недавни извештај „Њујорк тајмса” који тврди управо супротно. Лист је почетком октобра пренео податке америчког Националног центра за снег и лед да су се наслаге двогодишњег леда на Северном полу повећале.

Алармисте је разбеснео, а скептике обрадовао и скорији чланак на сајту Би-Би-Сија о томе како од 1998. године није забележен пораст глобалне температуре, иако су недвосмислено расле емисије угљен-диоксида, што су многи прокоментарисали као тотални заокрет британског јавног сервиса у погледу климатских промена.