Рачунар отвореног кода

Знали сте, свакако, за програме (software) отвореног извора (код); оперативни систем "линукс" (Linux) већ годинама тако оглашавају. Одскора иста одредница, у основном значењу, ваши и за свакојаке електронске справе (hardware), а најпре за рачунаре.

Нова лепеза направа преудешених по замислима власника ће, како се предвиђа, заокупити братство компјутерских проваљивача (hacker) свеколиких заштита, што је подједнако пожељно и за произвођаче делова (modul) и за саме кориснике.

Минуле деценије уобичајило се прилагођавање програма потребама наручилаца, али скаламерије и разноразни састојци од којих се склапају остале су недоступне, нека врста "забрањеног подручја". Преовлађујуће навике се мењају; "Епл" се, очигледно, узалуд упиње да своју толико тражену справицу "ајфон" (iPhone) сачува од провале.

Већина ималаца омањих електронских уређаја – мобилних телефона с камером и снимачем гласа, на пример – и даље није у прилици да их трампи или донекле измени. Новооснована мала компанија "Баг лабораторије" из Њујорка очекује да ће у корену преиначити приступ својом новином названом "буба" (Bug).

Преиначавање по жељи

Чега су се досетили творци најновије замисли?

Извршни директор Питер Сијмелхек, седамдесетих година и сам хакер (што је игром случаја исписано у другом делу презимена!), најављује да ће власници "бубу" преиначавати и подешавати кадгод им се то прохте. Основа је справа прозвана Bugbase (по цени од неколико стотина долара), својеврсни малени рачунар нимало већи од "ајфона", са оперативним системом "линукс", који ће имаоци препрограмирати према властитом нахођењу.

Направа има четири улаза (port) за прикључење додатака (modul), сваки око два и по квадратна инча (инч је 2,54 сантиметра), што се по потреби додају или одузимају. Купци ће, како се најављује, међу првима набављати, како техничка помагала за сателитско навођење (GPS), камере, сензоре за праћење кретања и екране од течних кристала (LCD). Након тога се очекују нови прикључци, најмање четири годишње, да би се произвођачи – највећма мањи – охрабрили да подрже овај подухват.

Имаоци "бубе" ће прикачињати додатке да би саставили жељену скаламерију, затим ће сами писати или учитавати програмска упутства са одређене адресе. Након тога су у прилици да са осталима размењују и нацрте и програме за дотичну справу. Зато је она, у дословном смислу, отвореног извора (код).

Питер Сијмелхек је дуго чезнуо за неким бежичним уређајем, нарочито у време напада терориста-самоубица на Њујорк 11. септембра 2001. године, схвативши да би тако знао шта се догађа с његовом супругом и новорођенчетом. Али се тада ништа слично није продавало. Зато што није могао да ишта да купи, одлучио је да га сам осмисли. Окупио је извесне инжењере и договрио се да израде претечу прилагодљиве направе (hardware) какву је желео да купи, изум који ће омогућити власницима да га дотерују према својим замислима имајући на располагању мноштво алата (хардверски и софтверски).

Препознаје додатке

Као надахнуће послужила је чувена Рубикова коцка: корисници су били у прилици да додају и одузимају делове не стрепећи да ли ће се скаламерија закочити. На крају је компанија "Баг лабораторије" осмислила окосницу, први састојак (modul) "бубе", својеврсни међусклоп (interface) са програмом отвореног кода који је препознавао сваки прикључени додатак, управљао склопљеном направом и подешавао напајање за сваку новоприкачену.

Из ових разлога то је, заиста, малени рачунар.

Ничег необичног у данашње време: ваша камера, тостер или ауто већ имају уграђене рачунаре или, боље рећи, наменске чипове (процесори)! Исто то, али малчице друкчије – као у приповестима које описују Насрадин хоџине догодовштине – примењено је у електронској справи (справама) отвореног кода.

За почетак ће покушати да намаме људе са инжењерским искуством, иако су и обични корисници који воле да чепркају по оваквим направама добродошли, али ће морати да сачекају да се увере које су им погодности неопходне. Према мишљењу Ерика фон Хипела, предводника предузетничке дружине за новотарије у Масачусетском институту за технологију (МИТ), једно од будућих економских стремљења јесте да корисници сами склапају и дотерују све што им је потребно. Већ први ће својим новинама подстаћи остале да крену истим стопама, највише привучени ниским ценама састојака и додатака.

Новостасали сој хардверских хакера представљаће технолошку претходницу.