Претње Обами „без преседана”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 18. октобра – Број претњи смрћу председнику Обами је „без преседана”, а у порасту су и расистичка нетолеранција и организоване профашистичке групе, пише данашњи „Бостон глоуб”, позивајући се на неименоване функционере администрације и интерне извештаје Конгреса. Због тога су „пренапрегнути и људски и материјални ресурси тајне службе”, која, поред заштите председника и других високих личности, у својој надлежности има и финансијски криминал, због чега је пре 144 године примарно основана. „Нема сумњи да су послови заштите порасли”, потврдио је овом листу њен споуксмен Едвин Донован, који међутим сматра да она, упркос томе, може да обавља обе своје мисије. „Сикрет сервис”, чији су агенти, „они који ће примити метак” (намењен председнику) често гламуризовани у холивудским филмовима, од 1. октобра је иначе повећан за још 350 људи, тако да их данас у целој служби има 7.055, а повећан му је и буџет који сада износи 1,4 милијарде долара.

Да је Барак Обама изложен већем безбедносном ризику од својих претходника постало је очигледно од момента кад је постао озбиљан председнички кандидат. Заштиту тајних агената добио је још почетком 2007, 18 месеци пре избора, што је најраније досад. А од инаугурације, 20. јануара ове године, упућено му је, како се тврди, више претњи смрћу него иједном станару Беле куће. Према неким подацима који су изнети прошлог августа, тајна служба озбиљно анализира чак 30 потенцијално озбиљних случајева дневно.

Четири америчка председника досад су били жртве атентата (Роналд Реган је преживео метак којим је погођен у стомак 1980.), а кад је о Обами реч, страховања за његов живот проистичу и из судбине Мартина Лутера Кинга, убијеног 1968, чија је борба за једнакост америчких црнаца и отворила врата председничке резиденције једном афроамериканцу. „Бостон глоуб” се позива на интерни извештај Конгресног аналитичког сервиса из августа ове године у који је имао увид, сачињеног да би разрешио дилему о томе треба ли реорганизовати тајну службу тако што би се она бавила само обезбеђењем, док би финансијски криминал прешао у надлежност другог владиног департмента, оног који се бави новцем („трежери”). „Сикрет сервис” је, иначе, формално био под овим кишобраном све док 2002, у реорганизацији безбедносних служби после терористичког напада Ал Каиде, декретом тадашњег председника Буша, није основан посебни Департмент домовинске безбедности, који је данас један од највећих у америчкој администрацији.

Кад је реч о угрожености Барака Обаме, овде се често наводи поларизација у америчком друштву, која је постојала и пре његовог избора за председника, али која је тим избором знатно заоштрена, радикализујући десницу, а поготово њено екстремно крило. У Америци је активно мноштво неофашистичких група, чија је идеологија мржња према према свим имигрантима, а нарочито Јеврејима и црнцима. Уосталом, најстарија међу њима, Кју клукс клан, још постоји.

Правни центар за јужно сиромаштво, институт који проучава расизам, у студији такође објављеној прошлог августа, наводи да је од 2000. до данас број екстремно расистичких група порастао са 602 на 926, и да је том порасту допринео баш избор Обаме. „Кључна разлика данас је да федерална влада, коју цела радикална десница доживљава као свог непријатеља, на свом челу има црног човека”, констатује овај институт. „Један од резултата тога је пораст инцидената насиља од завршетка председничке кампање, углавном изазваног бесом због избора Барака Обаме”. „Говор мржње” овде је у приметном порасту и у радио-емисијама у које се укључују слушаоци, као и у дебатним форумима на Интернету. Обамини саветници недавно су за сличне предрасуде оптужили и ТВ мрежу Фокс, која по многим оценама веома отворено промовише ставове деснице, чак и у својим информативним емисијама, а и неки изабрани политичари су јавно постављали питања да ли је Обама легални држављанин САД, и сходно томе легално изабран на највиши положај у земљи.

Од Обаминог ступања на дужност било је неколико случајева да су на његове митинге долазили наоружани људи, а тајна служба је управо закључила истрагу о недавној анкети на Фејсбуку са питањем „Треба ли убити Обаму”. Испоставило се да је то била неукусна несмотреност и „грешка” једног тинејџера, чије се име не открива.

У Калифорнији, суд је управо продужио притвор извесном Џону Гимбелу (59), до завршетка истраге о његовим и-мејловима у којима је претио да ће прво убити Обамину породицу, а онда њега. Ухапшен је 6. октобра.

М. Мишић

--------------------------------------------

Ко је заштићен

По закону, „Сикрет сервис” обезбеђује председника, потпредседника, државног секретара као и чланове уже породице ових функционера. Бивши председници и њихове супруге такође имају обезбеђење (оно за супругу престаје ако се преуда) које губе десет година после престанка мандата. Њихова деца су под заштитом тајних агената док не напуне 16 година. Бивши потпредседници право на државно обезбеђење имају само шест месеци, а председнички и потпредседнички кандидати који су изгубили на изборима ову привилегију уживају четири месеца од изборног дана.