Предлог мера за промене устава БиХ
Европски комесар за проширење Оли Рен рекао је да верује да ће састанак у Бутмиру и наставак дијалога између политичких лидера у БиХ, под окриљем Европске уније и САД, довести до споразума који ће олакшати настојања те земље да што пре поднесе захтев за чланство у Европској унији.
Рен је после састанка са председавајућим Већа БиХ Николом Шпирићем и шефом делегације Европске комисије у тој земљи Димитрисом Куркуласом, истакао је да би политички лидери у Босни требало да дају све од себе да разговори у Бутмиру буду успешни.
„Важно је да се испуне сви услови за прелазак Канцеларије високог представника (ОХР) у специјалног представника Европске уније, што је један од предуслова за статус кандидата у ЕУ”, рекао је Рен и додао да, такође, „треба увести измене у устав БиХ , како би се побољшала структура одлучивања у преговорима с ЕУ.“
Међу условима које БиХ треба да испуни како би убрзала пут ка ЕУ, европски комесар је навео јачање структура земље и додао да, уколико услови буду испуњени, предлог за улазак БиХ на белу шенгенску листу може да буде поднет следеће године.
Рен је рекао и да се уверио да су власти БиХ почеле са издавањем биометријских пасоша, што је „кључно за слободно путовање грађана”, пренеле су агенције.
„Када одређени број пасоша буде издат, ЕУ ће извршити процену издавања”, најавио је Рен и додао да у БиХ треба да буду усвојени одређени закони и формиране одређене агенције.
БАЊА ЛУКА – Предлог споразума, који ће представници ЕУ и САД понудити политичарима у БиХ на данашњем састанку у Бутмиру, предвиђа да у БиХ остану два дома Парламентарне скупштине - Представничко веће и Дом народа и да Савет министара, чији ће председник имати два заменика, има овлашћења владе и да се у њему одлуке доносе већином.
Лидер СНСД и премијер РС Милорад Додик саопштио је данас да пакет мера који су предложили представници САД и ЕУ сматра антидејтонским и политички некоректним, као и неприхватљивом основом за разговор.
Против тог предлога изјаснио се и председник Српске демократске странке Младен Босић, који сматра да учесници разговора у Бутмиру из Републике Српске треба да размисле о даљем учешћу у том процесу, који, како је оценио, води ка укидању РС.
Према предлогу споразума у који је Танјуг имао увид, а који је садржан у пакету мера, Дом народа скупштине БиХ деловаће само као саветодавно тело, односно неће моћи предлагати нити заустављати законе, али, ако је закон од националног интереса, моћи ће га послати Уставном суду. Законе може предлагати Савет министара, влада или Представничко веће.
Представничко веће имаће 87 посланика, а Дом народа 21, по седам из сва три народа. Дом народа бираће се из Представничког дома од изабраних заступника.
Према споразуму, оба дома имају председника и два потпредседника и то без ротације по националној основи.
Чланови Председништва бираће се из Представничког дома и мораће бити чланови тога дома. За кандидатуру ће бити потребни потписи пет посланика из Представничког дома, а Дом народа затим ће одабрати једног за кога ће се гласати.
Председништво се више неће моћи позивати на витални национални интерес.
Гласа се већином, а глас сва три члана председништва потребан је само у случају рата са Србијом или Хрватском.
Уводе се и нова министарства - пољопривреде, науке и технологије и околине. Кад је реч о државној имовини, представници САД и ЕУ предлажу да се власништво над имовином првобитно упише на БиХ.
„У случајевима када се споразумом између влада утврђује други носилац права власништва осим државе, непосредно након тога истом правном радњом ће се убележити пренос власништва на носиоца права власништва, који је наведен у споразуму између влада”, наводи се у документу достављеном политичким лидерима у БиХ.
У њему се предвиђа да држава буде власник имовине, која јој је потребна у вршењу функција јавне власти и имовине која ће јој бити потребна у будућности за интеграције у ЕУ и НАТО.
Имовина обухваћена споразумом између влада прецизно ће се утврдити путем пописа државне имовине, коју је у августу покренула Канцеларија високог представника (ОХР).
Сва државна имовина коју тренутно користе држава, Република Српска, Федерација БиХ и Брчко дистрикт за вршење функција јавне власти, према овом документу, била би расподељена у власништво садашњем кориснику и укњижена на тог корисника.
У погледу будућих потреба за имовином, држава би припремила процену додатних потреба за имовином у вези са њеним функцијама јавне власти и интеграције у ЕУ и НАТО, а када се заврши процена, Савет министара би из те имовине, која је обухваћена мораторијумом, одабрао додатну имовину која је потребна држави.
Будући да држава неће моћи одмах утврдити све своје будуће потребе везане за ЕУ и НАТО, споразумом између влада предвидеће се да имовина замрзнута привременом забраном преноса власништва остане под мораторијумом евидентираним у земљишним и другим јавним књигама у периоду од додатних пет година, или све дотле док држава не одабере имовину за своје садашње или будуће потребе, предвиђа се овим документом.
Право власништва над државном имовином, која се налази ван граница БиХ, према том документу, уписала би се на државу.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
